U trendu

Najveći izazov kreativne industrije u Srbiji je promena odnosa prema intelektualnoj svojini

 U kreativnoj industriji u Srbiji najveći izazov je promeniti odnos javnosti i institucija prema intelektualnom vlasništvu, procesima kreativnog rada i prema statusu samostalnih umetnika, zaključeno je na panelu „Domaće muzičko stvaralaštvo“, koji je održan danas u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Udruženje za kreativnu industriju organizovalo je panel u okviru serije diskusija pod nazivom „Izazovi kreativne industrije“ koje su se bavile problemima Domaćeg muzičkog stvaralaštva (DMS).
Učesnici su predložili da DMS podrazumeva da ga je „komponovao državljanin Srbije sa još dvoje saradnika iz zemlje iz neke od kategorija: tekstopisac, aranžer, izvodjač i produkcija“.

Učesnici panela usaglasili su se da se za dostizanje samoodrživosti muzičke industrije Srbije prvo mora promeniti odnos prema prisutnosti DMS u medijima, sa „posebnim osvrtom ka novijem sadržaju kako bi se održavala zdrava unutrašnja konkurencija“.

Zaključak je da moraju da se uvedu minimalne kvote emitovanja domaćeg DMS za javne servise, kao i zakonska obaveza za raspodelu javnih sredstava i dobara tako da se zaštiti taj vid kreativnog rada.

Navedeno je i da je neophodno raditi i na otvaranju muzičkog centra Srbije koji bi promovisao razvoj domaće muzičke industrije u zemlji i svetu.

Kako je navela PKS, prioritet organizacije panela posvećenih kreativnoj industriji jeste da se rasvetle i jasno predstave problemi koje stvara kradja proizvoda stvaralaštva, zatim nedovoljna svest o podržavanju domaćeg stvaralaštva i spora izmena zakona i poreskih politika.

„Za dostizanje ovih ciljeva neophodna je saradnja sa institucijama Srbije, ministarstvima nadležnim za kulturu, obrazovanje, privredu i finansije. Potrebna je i podrška svim reprezentativnim udruženjima, kao i mobilizacija svih izvodjača i autora za podršku regulisanja poslovanja“, navela je PKS.

Dodaje se da kulturna dobra i servisi obuhvataju vrednosti, identitet i značenja koja prevazilaze njihovu striktno komercijalnu vrednost i kao takva su obuhvaćena Konvencijom UNESCO o zaštiti i promociji različitosti kulturnog izraza.

Udruženje za kreativnu industriju PKS okuplja preko 4.000 preduzeća, više od 8.000 preduzetnika, dok ukupan broj pravnih subjekata u kreativnoj industriji prevazilazi 21.000, a kinematografija zapošljava i angažuje preko 20.000 ljudi.

„Kreativna industrija, dobrim funkcionisanjem preliva prihode i na druge industrijske grane i u državni budžet, promoviše zemlju i održava kulturni identitet“, navedeno je u saopštenju.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar