U trendu

Nakon Sava centra,Beograđanke, prodaja apotekarskih ustanova

BEOGRAD – Grad Beograd planira da proda sve objekte iz svoje nadležnosti koji nisu u sistemu gradske komunalne infrastrukture, pa će tako uskoro „Sava centar ponovo biti na tenderu, Sekretarijat za javni prihod radiće procenu vrednosti Beograđanke, a u planu je da se pripremi prodaja i apotekarskih ustanova u glavnom gradu.

Pre samog postupka prodaje, zakon nalaže da se utvrditi vrednost, ne samo objekta već i brenda koji bi trebalo da bude prodat, a za šta postoji nekoliko metodologija.

Kada je reč o Beograđanki, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić kaže da procenu vrednosti zgrada u glavnom gradu uvek radi Sekretarijat za javni prihod, kao što za Republiku radi Poreska uprava.

„Pokušaćemo da nađemo partnera koji će obnoviti Beograđanku. Takođe ćemo staviti uslov da mora da se uloži određen novac u obnovu zgrade, da ona ne sme da promeni namenu i na taj način će Beograđanka početi sasvim nov život jer, nema smisla i potrebe da građani Beograda ulažu novac u obnovu Beograđanke“, rekao je Vesić.

Beograđanka pravi gubitak Beogradu, objašnjava Vesić i podseća da je u pitanju prva pametna zgrada na Balkanu, međutim, njeno održavanje je značajno skuplje nego što je naplata kirije od zakupaca.

I druga imovina Grada koja nije u funkciji komunalnog sistema biće takođe prodata, kaže zamenik gradonačelnika.

„Prodaćemo u budućnosti apotekarske ustanove jer Grad Beograd, kao i svi moderni gradovi, treba da se bavi onim što pruža građanima a to je komunalni sistem i nema potrebe da se bavi poslovima koji nisu komunalna delatnost“, objašnjava Vesić.

Utvrđivanje vrednosti objekta kao što je Beograđanka, koja je jedan od gradskih simbola, važno je kako se prodaja ne bi više puta ponavljala i tako snižavala početna cena, kaže procenitelj i agent za nekretnine Milić Đoković.

Đoković smatra da ako se već ide u prodaju, da je potrebno da se Beograđanka proda kao gotovo proizvod i uradi međunarodni konkurs za procenu njene vrednosti.

„U holu su bile slike, potpisi astroanuta iz Apola. Josip Broz Tito je imao njegov potpis u holu, vidikovac je na vrhu, sve to je brend“, objašnjava Đoković.

Ako se na tržište stavi samo zgrada, tada će i cena biti znatno niža nego što bi mogla da bude ako se prodaje kao „paket priča – objekat plus brend“.

Gradovi u svetu, inače, imaju malo objekata ovog tipa koje mogu da ponude potencijalnim kupcima, pa je prema oceni agenata za nekretnine, sajam nekretnina u Kanu ili Minhenu, mesto gde bi Beograđanka mogla da se ponudi „velikim igračima“.

S druge strane, kažu, ovakvi objekti uz menadžersko upravljanje mogu da daju prihod od oko 15 do 16 evra po kvadratu, što bi u slučaju kvadrature Beograđanke bilo od 1 do 1,5 miliona evra od poreza.

Zakupci u ovoj zgradi su Agencija za restituciju, Agencija za jonizujuća zračenja, „Putevi Beograd“, Studio B i drugi.

Kada je reč o prodaji „Sava“ centra za koji se očekuje raspisivanje tendera, Vesić kaže da Beogradu treba kongresni centar, međutim, sam Grad ne treba, dodaje, da se bavi kongresnim turizmom u smislu da održava i finansira infrastrukturu, a na račun stanovnika glavnog grada.

„Insistiramo da Sava centar ostane zaštićen i u tom smislu će naši uslovi kada budemo raspisali tender biti da u narednih pet godina mora da se uloži najmanje 50 miliona evra u rekonstrukciju i da je zabranjena promena namene Sava centra“, kaže Vesić.

Dodaje da je Zavod za zaštitu spomenika pokrenuo proceduru upisa „Sava“ centra u registar kulturnih dobara.

Rekonstrukcija ovog kongresnog centra, kaže, otvoriće mogućnost da se u Beogradu otvori još najmanje desetak novih hotela od čega, navodi, tri-četiri hotela mogu biti visoke kategorije.

(Tanjug)

Napišite komentar