Netković (Befem): Stručni sagovornici bi mogli da unaprede izveštavanje o nasilju nad ženama

Aktivistkinja feminističkog kulturnog centra Befem Jovana Netković ocenila je danas da bi pozivanje stručnih sagovornika koji su edukovani o istorijski nejednakim pozicijama žena i muškaraca, mogao da bude odgovor na unapredjenje izveštavanja o nasilju na ženama u medijima.

„Mediji bi trebalo da više koriste ženske organizacije kao resurse, jer one neumorno rade na proizvodnji literature, kao i pružanju edukacija u ovoj oblasti“, rekla je Netković za agenciju Beta.

Prema njenim rečima, u većini slučajeva medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama veoma je bio izražen senzacionalizam, kao i otkrivanje imena žrtve, što je često nanosilo štetu samim žrtvama, deci i porodici žrtve, ali da su u prethodnih nekoliko godina stvari počele da se „pomeraju sa mrtve tačke“.

„Mediji, odnosno uredjivački deo, a na kraju krajeva i vlasnički, bio je orijentisan, naravno ka profitu i sve vreme su se držali toga da publika zahteva senzacionalističke sadržaje. Ipak, u poslednje vreme, deluje kao da su potcenili svoju publiku. Ona sve više, barem jedan deo, zahteva kvalitetnije izveštavanje“, kazala je Netković.

Ocenila je da je pojavljivanje javnih ličnosti u slučajevima nasilja donelo hiperprodukciju sadržaja, kao i da ubijena žena nije više bila samo deo crne hronike, već da se pojavila potreba za većom društvenom analizom iz raznih uglova koji bi objasnili kontekst.

„To naravno nije doprinelo tome da mediji odgovore potrebama i u vidu kvalitetnih i stručnih sagovornika. Često smo imali priliku da vidimo u primetimo neke populističke glasove koji bi donosili gledanost ili klik i samo širili svoje mizogine stavove. Tako je propuštena prilika da se iskoristi edukativni potencijal teme za publiku koja je želela da čuje nešto više“, rekla je ona.

Netković je istakla da je Befem sa organizacijom UN Women učestvovao u analizi i pratećoj kampanji koja se bavi izveštavanjem medija o nasilju prema ženama, kao i reakcijom publike, tokom koje je mapiran problem da tek u nekoliko slučajeva tekstovi sadrže informacije za žrtve nasilja o tome kako da potraže pomoć.

Kada je u pitanju prevencija, Netković je istakla da je neophodno da se govori o edukaciji i medija, ali i cele javnosti, da je potrebno objasniti šta je to patrijarhat i govoriti jezikom koji svako razume.

„Ljudi u Srbiji se plaše da ako dete vidi nešto na igranom filmu da će to negativno uticati na njih, a ne misle da ako dete vidi stvarne scene nasilja u porodici ili sluša celog života, ako je devojčica, da je važno da bude samo lepa, da treba da bude poslušna, da je glupa, da takva stvar može da ostavi neki uticaj“, naglasila je Netković.

Ocenila je da se slobodno može reći da ako nema seksualnog obrazovanja u školama društvo jasno poručuje da ga se ne tiče da li devojčice, a čak i dečaci trpe seksualno nasilje.

„Ako kažemo da se devojčice i dečaci u osnovnoj školi dodiruju i to je nedopustivo, jer je to seksualno nasilje, a ne nešto što je ‘stvar hormona u pubertetu’, mi time učimo devojčice da one imaju pravo da odlučuju o svom telu, da imaju pravo da dignu glas da imaju pravo da ne žive u nasilju i da nikada ne misle da li će drugima biti prijatno zbog toga“, rekla je ona.

Netković je naglasila i da je jako važno da postoje nezavisna tela u Srbiji, kao što je poverenica za zaštitu za ravnopravnosti, koja prikuplja pritužbe gradjana i gradjanki, ali da mere koje ta institucija izrekne prekršiocima nisu uvek obavezujuće.

Kada je u pitanju Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije, Netković ističe da je važno da postoji, ali da joj nije jasno koliko je uloženo volje i truda da to telo ima neki uticaj.

„Nije jasno koliku podršku ima od vlade, s obzirom na to da je dodeljeno da ga vodi ministarka rudarstva i energetike (Zorana Mihajlović), koja ima jako zahtevan posao i onda se očekuje da pored toga vodi i jedno ovako važno telo“, ocenila je Netković.

Ocenila je da su nastupi ministarke godinama sve bolji, ali da se ne može znati koliko je sve što ona izgovara autentično, a koliko je u pitanju imidž koji vlada želi da postigne.

„Kao deo domaće dnevne politike, dozvoljava se u javnom prostoru da muškarci predstavnici vladajuće stranke imaju mizogine izjave, pa onda kao neki ‘balans’ imamo izjavu Mihajlović koja sve to osudi, pa se privremeno situacija neutrališe do nekog novog mizoginog ispada“, rekla je ona.

Netković je podsetila je da je i Zorana Mihajlović upravo na svojoj koži doživela mizogine napade i bila i sama predmet stereotipnog i seksitičkog izveštavanja, što je ocenila kao nedopustivo.

Dodala je i da Zakon o sprečavanju nasilja u porodici postoji, kao i dogovor i plan o multisektorskoj saradnji u državi, ali da nedostaje implementacija.

„Ako smo već nešto usvojili, hajde da to i sprovedemo i pokažemo da nam je stalo, hajde da država pokaže, ako već poruka dolazi sa vrha da nasilje treba prijaviti, da te prijave doživljava ozbiljno“, naglasila je Netković.

Prema njenim rečima, u poslednjih nekoliko slučajeva femicida videlo da su žrtve uredno prijavile nasilje, da su nasilnika napustile, da su nasilnici registrovani, ali da su oni i pored toga počinili nasilje i na kraju i ubili te žene.

„Očekujem da posle 10 godina i preko 350 ubijenih žena, da država izadje i kaže šta su bili propusti, ko će da odgovara i kako će se preventivno delovati. Možda država nema sve odgovore, ali zato tu postoje ženske organizacije iz cele Srbije koje mogu da ponude rešenja iz svog višedecenijskog iskustva i država treba da ih sasluša“, rekla je Netković.

Istakla je da je još jedan pokazatelj toga kakvu poruku država šlje o ženama ubijenim u rodno zasnovanom nasilju je i to što ne postoji registar za zvaničan broj ubijenih žena.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.