Niški Istorijski arhiv prikupio četiri kilometra arhivske gradje od osnivanja 1948. godine
Istorijski arhiv u Nišu prikupio je od osnivanja, aprila 1948. godine do sada, arhivsku gradju, koja je, kada bi se svi dokumenti poslagali jedan pored dugog, duga više od četiri kilometra, izjavila je danas direktorka te ustanove Snežana Radović.
Ona je, na otvaranju izložbi „Dobar dan, mi smo Arhiv“ i „Od telegram do SMS-a“, kazala da su izložbe samo jedan od načina da Istorijski arhiv predstavi „blago koje čuva“.
Podsetila je da Arhiv organizuje izložbe ne samo u svojim prostorijama u Nišu već i u drugim gradovima u Srbiji i izdaje časopis „Peščanik“.
„Novina je da će od sutra svi oni koji posete naš sajt imati priliku da pogledaju digitalizovane crkvene matične knjige sa teritorije grada Niša. Zainteresovani će moći da potraže podatke o svojim precima, kada su rodjeni, kada su se venčali i umrli“, istakla je Radović.
Kako je kazala, Istorijski arhiv nastaviće i dalje digitalizaciju, tako što će digitalizovati matične knjige sa područja opštine Sokobanja i svih opština sa područja Nišavskog okruga.
Jedan od autora izložbi kojima Arhiv obeležava 74 godine postojanja, arhivski savetnik Boban Janković rekao je da izložba „Dobar dan, mi smo Arhiv“ posetioce vodi kroz istoriju ustanove, odnosno kroz istoriju grada od oslobodjenja od Turaka do danas.
„Najznačajniji dokument koji čuvamo je bakrotisk iz 1737. godine, koji govori o predaji grada Austrijancima. Turci su se povukli i predali grad, a Austrijanci su napravili litografiju na kojoj se vidi kako predaju grad“, izjavio je Janković.
On je istakao da su veoma dragocena i dokumenta koja su nastala pre Prvog i Drugog svetskog rata i sačuvana u tim „zlim vremenima“.
„U „ratnom vihoru“ dosta veoma značajne dokumentacije uništeno, tako da je ono što je sačuvano, nešto najznačajnije što Arhiv ima“, kazao je Janković.
Prema njegovim rečima, izložba „Od telegrama do SMS-a“ obuhvata neke od najzanimljivijih telegrama koje je niški trgovac cincarskog porekla Nikolas Hristodulu slao od 1872. do 1887. godine.
„Telegram je u to vreme bio jedino sredstvo komunikacije, a iz onih koje je slao Hristodulu možemo da vidimo kako je trgovao, kako se prodaja odvijala, koliko je robe slao, da li se plaćalo u dukatima ili drugom robom“, istakao je Janković.
Izložbe su otvorene do 16. maja.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.