Norveški ataše: Opšta vojna obaveza stvara snažnu vezu vojske sa narodom

Norveški vojni ataše Egil Daltvej ocenio je da opšta vojna obaveza obezbedjuje snažnu vezu izmedju stanovništva i oružanih snaga, čime se obezbedjuje jaka podrška vojsci i duboko razumevanje potreba oružanih snaga da brane zemlju, vrednosti i način života.

„Opšta vojna obaveza takodje predstavlja efikasan način za integraciju ljudi iz svih delova naše zemlje, nevezano za njihovo poreklo ili pripadnost društvenoj klasi, da li su imigranti ili su deo domaće populacije. U službi državi svi su jednaki, nose istu uniformu, imaju iste dužnosti i privilegije i za sve važe ista pravila“, rekao je u intervjuu za Balkansku bezbednosnu mrežu Daltvej, koji je norveški vojni ataše za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

U Norveškoj postoji hibridni model vojne obaveze u kojem osim vojnika po ugovoru postoji i komponenta koja se popunjava ročnim vojnicima. Iako je model vojnog roka obavezan za sve mladiće i devojke, u praksi ne služe svi vojsku već do jedinica stigne jedna šestina regruta.

Govoreći o prednostima i manama zadržavanja ročne vojske, Daltvej je rekao da jedinica sa sveže prispelim vojnicima sa završenom osnovnom obukom ima manju borbenu efikasnost u odnosu na dobro obučenu profesionalnu jedinicu ali da su prednosti mnogobrojne.

„Postojanje regruta, uz isti budžet, nam omogućava da imamo veće stajaće snage i veće rezervne snage. To je važno za zemlju sa 5,5 miliona stanovnika koja ima kopnenu teritoriju od 385.000 kvadratnih kilometara i akvatoriju od preko dva miliona kvadratnih kilometara… Naš sistem obezbedjuje da ročni vojnici, koji služe kao i baza za ugovorce, budu izabrani na osnovu kriterijuma koji oružanim snagama pružaju najbolji ljudski materijal sa kojim raspolaže zemlja“, rekao je on.

Daltvej je rekao da od 60.000 sposobnih žena i muškaraca, koji godišnje dospevaju kao regrutni kontigent, oko 10.000 bude primeljeno da odsluži vojni rok po kriterijumima koji podrazumevaju znanje, fizičke sposobnosti, mentalno zdravlje i ličnu motivaciju.

„Biti izabran smatra se privilegijom i takmičenje medju mladima za služenje vojnog roka je žestoko. Veoma malo osoba će služiti vojsku ako se izjasni da nema motivaciju ili je niska za služenje vojnog roka. Tu postoje neki izuzeci. Osobe sa retkim sposobnostima (lekari, sveštenici, avio-mehaničari i sl.) se regrutuju bez obzira na nivo motivacije. Praksa pokazuje da ova grupa nakon služenja roka ima pozitivna iskustva kao i svi ostali“, rekao je on.

Dodao je da ljudi koji služe vojsku posle toga preuzimaju važna mesta u norveškom društvu i često imaju komparativne prednosti prilikom prijavljivanja za posao, jer poslodavci znaju da je takva osoba pažljivo birana, da ima sklonost ka radu, da je pouzdana i tačna.

Norveški vojni ataše je dodao da su jedna trećina regruta žene i da taj broj raste svake godine a da one imaju iste obaveze kao i muške kolege.

„Vojnici iz iste jedinice žive zajedno bez obzira na pol. Ako pripadaju istom odeljenju, mladići i devojke dele istu sobu. Većina nas starijih je strahovala i pitala se kako će to sve ispasti. Iskustva su veoma pozitivna, mladići i devojke brinu jedni o drugima kao braća i sestre“, rekao je on.

Finansijski benefiti za ročne vojnike u Norveškoj nisu veliki, ali ta država smatra da i ne treba da mlade stimuliše materijalnim vrednostima već vrednostima države koju treba da brane.

„Kada je reč o materijalnim dobitima, uniforme, smeštaj i hrana su besplatni, ali sve je umerenog standarda. Uglavnom jednu sobu deli četiri do osam vojnika. Vojska pokriva troškove šest putovanja kući u toku godine. Ročni vojnici ne dobijaju platu, ali imaju neoporezivi džeparac. Vojnik od toga može, na primer, sa dnevnim primanjem, da pokrije trošak jednog piva u pabu“, dodao je on.

Govoreći o ponašanju starešina, Daltvej je rekao da novi sistem ima mnogo boljih elemenata u odnosnu na nekadašnju praksu.

„Stari štetni sistem, gde su se vreme i resursi trošili na neefikasan način, kada se od regruta tražilo da kose travu, prave starešinama kafu ili da provode vreme ne radeći ništa nije prihvatljiv. Starešina koji čini tako nešto će biti razrešen dužnosti. Pored toga, vlada i oružane snage pokreću programe kako bi se postojeće visoko mišljenje o vojnom roku podigli na još viši nivo“, dodao je norveški vojni ataše u intervjuu za Balkansku bezbednosnu mrežu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.