Norveški izaslanik odbrane: Profesionalna i ročna vojska najbolji model za male zemlje
Izaslanik odbrane Norveške u Beogradu potpukovnik Egil Daltvej ocenio je da je za relativno male zemlje, poput Srbije i Norveške, po pitanju vojnog roka najbolje primeniti hibridno rešenje koje podrazumeva profesionalnu vojsku koja se dopunjuje regrutima koji se dobrovoljno opredele da služe vojni rok.
U autorskom tekstu za portal Balkanska bezbednosna mreža (www.balkansec.net), Daltvej je naveo da je primetio da u javnoj debati o pitanju vojnog roka postoji primetna podela na pobornike vraćanja ročne vojske i one koji se zalažu za potpuno profesionalnu vojsku ali da iskustvo iz njegove zemlje, u kojoj vojsku čine i profesionalni i vojnici na služenju vojnog roka, može biti dobar model za male zemlje.
On je naveo da, iako su ekonomske prilike u njegovoj zemlji vrlo povoljne, ni Norveška ne može sebi da priušti dovoljno profesionalnih jedinica za sve potrebe odbrane.
„Održavanje ročne vojske obezbedjuje jaču povezanost naroda i države. Mnogi ljudi u Norveškoj veruju da će narod razumeti važnost vojne službe dokle god dovoljan broj muškaraca i žena služe rok. Na taj način uče i da sloboda naše nacije nije besplatna. Tu svest je važno održati u današnje vreme kada generacija koja je iskusila nacističku okupaciju više nije medju nama“, rekao je on.
Daltvej je rekao da su profesionalne jedinice neophodne u savremenom okruženju, gde sukob može da se dogodi u kratkom roku, i da su predvodnici u razvoju sposobnosti oružanih snaga ali i da jedinice od mobilisanih vojnika daju neophodan kvantitet i dubinske potrebe vojsci pa bi, bez njih, jedinice višeg prioriteta morale da se bave sa mnogo više zadataka.
Norveški vojni ataše je naveo da svaki gradjanin i gradjanka te zemlje ima obavezu da služi svojoj zemlji najviše do 19 meseci ali da u praksi vojsku služi samo 15 odsto muškaraca i žena, koji uspešno prodju fizičke, zdravstvene i psihičke preglede i koji u razgovoru pokažu motivisanost da služe vojni rok.
„Ukratko, vojska bira samo one osobe sa natprosečnim fizičkim i mentalnim sposobnostima kao i odgovarajućom motivacijom. Na taj način se obezbedjuje da samo ‘krem’ mladje populacije služi vojsku“, rekao je on i dodao da takav pristup nije stvorio osećaj nepravde kod mladih ljudi već takmičarsku atmosferu.
On je dodao da je to promenilo i pogled društva na služenje vojnog roka pa sada poslodavci često biraju ljude koji su služili vojsku jer procenjuju da je to najbolji način da dodju do radnika koji je zdrav, fizički spreman, inteligentan i motivisan.
Daltvej je dodao da se upravo od tih ljudi kasnije biraju i profesionalni vojnici jer oni već imaju osnovna znanja o vojnoj profesiji i kako izgleda biti na dnu vojne lestvice, pa je tako najmanje 75 odsto svih kadeta na vojnoj akademiji već odslužilo vojni rok.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.