U trendu

Novi uslov? Hoće li Brisel zahtevati od Srbije da uvede sankcije – Americi

Nije isključeno da će Srbija kao kandidat za EU morati da sledi briselsku politiku „mera odmazde“ protiv protekcionističkih mera SAD, „nelegalnih i suprotnih pravilima Svetske trgovinske organizacije“. Konkretno, hoćemo li doći u paradoksalnu situaciju da nam Brisel ispostavi novi uslov — protiv SAD?

Svet se, izgleda, zaista izokrenuo čim su Amerikanci i Evropskoj uniji uveli sankcije, a ovi im uzvratili. A izokrenuo se čim je konačno i Srbija u nečemu imala malo sreće. Nedelju dana između dva događaja bilo nam je dovoljno da, makar za sada, izbegnemo otvaranje novog fronta. I to prema Americi. Ako nas EU ne pritisne.

Nije šala. Rezoluciju o tome koliko smo se dobro vladali na evropskom putu, Evropski parlament je usvojio 14. juna. I uz nekoliko pohvala, već poslovično, kao i u prethodnim slučajevima, navedeni su predmeti u kojima se nismo proslavili. Srbija je opet p(r)ozvana da postepeno usklađuje svoju spoljnu politiku sa onom koju vodi EU, apostrofirajući tu, posebno, onu prema Rusiji.

Sa sadašnje tačke gledišta, dobro smo prošli, jer apostrofirana je samo Rusija. A mogle su i SAD. Samo sedam dana po donošenju Rezolucije EP, Evropska komisija je na američke sankcije, odnosno carine na čelik i aluminijum, donela „uredbu o recipročnom odgovoru“ koje je evropska komesarka za trgovinu Sesilija Malmstrom okarakterisala kao neizbežne „mere odmazde“ zarad zaštite evropskih interesa.

Uvođenju sankcija Rusiji odolevamo od marta 2014. godine, od kada ih je uvela EU i u svakom izveštaju o našem putu ka Briselu nam to spočitava, a čelnici Srbije iznova ponavljaju da ih nikada neće uvesti.

Samo bi nam falilo i otvaranje još jednog fronta prema SAD. Mada, ko zna. I u Srbiji se pravi čelik i to vrlo uspešno u poslednje vreme, zahvaljujući Kinezima u „Smederevskoj železari“.

Hoće li Srbija kao kandidat za EU morati da sledi briselsku politiku „mera odmazde“ protiv protekcionističkih mera SAD, nelegalnih i suprotnih pravilima Svetske trgovinske organizacije, kako reče Malstrom. Konkretno, hoćemo li doći u paradoksalnu situaciju da Brisel od nas zahteva da pored Rusije uvedemo sankcije i Americi?

Odgovarajući na to pitanje Sputnjika, novinar Zoran Ostojić kaže da je, bez obzira na povod, usaglašavanje naše spoljne politike sa politikom EU naša obaveza.

Sve dok je zvanična politika Srbije punopravno članstvo u EU koje proizilazi iz Ugovora o pridruživanju i dok se otvaraju poglavlja i usaglašava politika, od ekonomije, preko ekologije, do spoljne politike i bezbednosti, obaveza Srbije će biti da usaglašava svoju politiku sa politikom EU, bez da je neko na to tera, navodi Ostojić.

„I kada je u pitanju Rusija, ali i kada je u pitanju Amerika. I ne vidim tu neku razliku između Rusije, kojoj je EU uvela sankcije zbog Ukrajine i Krima, i Amerike, koja je uvela protekcionističke mere prema evropskim proizvodima, a na to je adekvatno odgovorila Evropska komisija“, kaže sagovornik Sputnjika.

Mi ako hoćemo u to društvo, u EU, moraćemo postepeno da usaglašavamo svoju spoljnu politiku sa politikom Unije, nema dilemu Ostojić.

Za politikologa sa Instituta za evropske studije Stevana Gajića sasvim je zamislivo da se u tekstu Rezolucije o Srbiji i SAD, kao i Rusija, apostrofira po pitanju usklađivanja naše politike sa briselskom, ali i smatra da im to sada nije u prvom planu.

„Mislim da će EU svakako pritiskati Srbiju po svim pitanjima od kojih Srbija može da ima štetu. Da li se to tiče nepristojnog pritiskanja kada je reč o priznavanju secesije dela svoje teritorije, odnosno legalizaciji secesije Kosova, ili se to tiče sankcija Rusiji, ili SAD, u svakom slučaju treba očekivati pritiske EU“, kaže Gajić za Sputnjik.

On, međutim, smatra da Srbija ne treba da uvodi sankcije ni Rusiji, ni SAD ako iz Brisela dođe takav zahtev koji smatra potpuno zamislivim.

„Pitanje je samo da li će to uraditi. Što se nas tiče, njima je prioritet gašenje države Srbije, odnosno desuverenizacija, odnosno da Srbija prihvati i legalizuje nasilnu secesiju Kosova koja je bila posledica agresije NATO-a na SR Jugoslaviju. Tako da taj prioritet ostaje“, ističe ovaj politikolog.

Sve ostalo je, kako kaže, šlag na tortu, tako da bi se i to moglo očekivati, mada smatra da to Briselu, kada je Srbija u pitanju, trenutno nije u žiži.

Koliko do juče nezamislivu situaciju da Amerika uvodi sankcije EU, a ona joj uzvraća istom merom, što bi Srbiju kao kandidata za EU, s obzirom na preuzete obaveze, moglo da dovede u apsurdnu situaciju, da otvori front i prema Rusiji i prema Americi, Voja Žanetić komentariše u svom maniru.

„Mislim da Srbija treba da uvede sankcije svima. Americi zbog Evrope, Rusiji zbog Evrope, Americi i Evropi zbog Rusije. I ta Kina šta i ona hoće i njoj treba da lupimo sankcije tek tako da ih i oni imaju. I to je to“, kaže za Sputnjik predavač na Fakultetu za medije i komunikacije, scenarista i duhoviti komentator naše svakodnevice.

Srbija je jedna toliko moćna zemlja da mi svima treba da ih uvedemo, dodaje sagovornik Sputnjika.

„I ne treba od nas uopšte to da traže, već kako koja zemlja nekoj stavi sankcije, mi da se pridružimo. Treba da udaramo sankcije i milom i silom. Pa kada je nama ranije ceo svet stavljao sankcije i mi sada celom svetu treba da ih šaljemo. ’Ajmo da im vratimo“, duhovito je Žanetić prokomentarisao poziciju Srbije.

(Sputnjik)

3 komentara
  1. Anonimni

    Nismo uveli Rusiji,ne treba da uvodimo ni USA,treba biti dosledan.

  2. Anonimni

    KOJI KANDIDAT SRBIJA VI UVEK SANJATE STA VAM JE KOLIKO JELI KINA KANDIDAT

  3. Kojeimedadam

    SMEJURIJA 😆 … Bilo bi interesantno videti kako će sluga da sankcioniše svog GAZDU 😆 … Možda da sprečimo SAD da ..PLJAČKAJU ZLATNU RUDU iz Borskih rudnika 😮

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike