Novosađanka ima 106 godina, za zdravstveni sistem Srbije – greška (foto)

Ilona Kovač rođena je u Bačkoj Topoli 15. oktobra 1914. godine u osvit Prvog svetskog rata, a 1930. doselila se u Novi Sad gde i danas živi. Da, živi, iako za zdravstveni sistem, odnosno kompjutersku datoteku to nije prihvatljivo, jer nakon očitavanja njenih podataka s zdravstvene knjižice, sistem signalizuje grešku. A, nije greška.

Baka Ilonka je verovatno jedna od nastarijih osoba u regionu, živi svedok istorije sa izuzetnim pamćenjem kako na davno prošle, tako i na nedavne događaje.

„Bole me kosti. Doktori mi ne preporučuju da pijem lekove protiv bolova zbog drugih mojih zdravstvenih problema, pa ne mogu ni mirno da spavam, a teško mi je i preko dana. Do stote godine sam mogla mnogo toga da radim, ali poslednjih godina sve mi je teže i teže. Kretala sam se bez štapa. A, sada mi treba štap. Nije dobro da čovek živi ovako dugo“, dočekuje baka Ilonka ekipu Anadolije, na kućnom pragu, do kojeg se dolazi kroz veoma uređeno dvorište koje sama održava.

Dvorište sama održava
Još je zima, pa cveće nije niklo, ali kada dođe vreme cvetanja, dvorište izgleda prelepo, kažu njene komšije. Uostalom, više puta je dobijala nagradu za najlepše uređeno dvorište.

Sa 80-godišnjim sinom Đerđom živi u kućici u novosadskom naselju Satelit, u koju se preselila pre 57 godina, u tada privremeni smeštaj, čekajući da na tom mestu nikne zgrada, a ona da se useli u topli dom, s centralnim grejanjem i terasom punom cveća.

Veći deo tog privremenog naselja je nestao, ali je gradnja višespratnica i u poslednjem graditeljskom naletu zaobišla njihovu uličicu. Zbog toga mora i danas da brine o mnogo stvari o kojima ne bi u zgradi, ali je teret godina ne sprečava da kuću drži „pod konac“.

Kaže da je pre nekoliko godina farbala i krov na ostavi, a u odsustvu lestvi improvizovala je skelu koja se sastojala od stola i stolice na njemu, na koju se popela da uradi posao.

„U pokušaju da dohvatim farbu, izgubila sam ravnotežu i pala. Godinu dana sam osećala tegobe zbog toga“, jada se Ilonka.

Njeno kulinarsko umeće hvale mnogi, a do pre tri godine spremala je zimnicu. Sada uglavnom ne sprema više od onog što je dnevno potrebno za nju i sina.

Mlađi prijatelji koji je posećuju kažu da je veoma ponosna i ne dozvoljava da joj se drugi mešaju u posao ili da joj pomažu. Iako je u 106. godini života, kaže da je dosta je bila bolešljiva u mladosti, pa je čak ranije i otišla u penziju zbog toga.

„Više puta su lekari dizali ruke od mene, a još sam tu. Eto, ni sama ne verujem“, kaže Ilonka.

Težak život s dvoje dece
Njena priča otkriva nimalo lak život, prožet mnogim patnjama, strahovima i razočaranjima.

Otac joj je mobilisan u rat, a majka ju je odbacila sa svega nekoliko meseci. Bila je zima, pa ju je okupala u hladnoj vodi i ostavila na hladnoći. Spasila joj je život tetka po ocu, koja ju je uzela kod sebe, jer je za izdržavanje deteta dobijala novčanu pomoć. Na kraju je brigu o njoj preuzeo deda.

Kada se otac vratio iz rata ubrzo se oženio drugom ženom, ali je maćeha nije prihvatila, pa je već sa 16 godina odlučila da napusti roditeljski dom i dođe kod rođake u Novi Sad. Učila je krojački zanat kojim se donedavno bavila.

Ilona se udala se 1938. godine, ali je tokom Drugog svetskog rata njen muž otišao u rat, a kasnije i završio u zarobljeništvu u Nemačkoj. Tamo je zasnovao novu porodicu i nikada se više nije vratio.

Ilona je ostala s dvoje dece o kojima je morala da brine sama. Sin se nije ženio i ostao je s njom da živi, a po ćerki koja živi u Bečeju ima dvoje unučadi, četvoro praunučadi i jedno čukununuče. Ne viđa ih često, jer jedan unuk živi u Mađarskoj, unuka u Italiji, a jedan praunuk studira u Škotskoj. On ima sina Patrika, Iloninog čukununuka, koga je videla u Novom Sadu za 102. rođendan, kada je imao četiri meseca.

Kaže da su joj posebno drage proslave rođendana, jer se toga dana oseća posebno.

I 105. rođendan proslavila je u rimokatoličkoj ckvi Imena Marijinog u centru Novog Sada, gde je uz čestitke rodbine, prijatelja i vernika, dobila i blagoslov župnika. Dobila je i buket ruža sa 100 belih i pet crvenih ruža.

Čitavog života je, kako priznaje, čeznula za ljubavlju. I našla ju je u crkvi, zahvaljujući dedi.

„Sećam se da me je deda jako voleo. Bio je tkač. Bio je dosta imućan. Imao je voćnjak i vinograd i uvek je pevao crkvene pesme. I mene je vaspitao u tom duhu. Govorio mi je da treba da budem ili časna sestra ili medicinska sestra. Na žalost, nisam to postala, ali sam veoma religiozna. Preživela sam mnoge teškoće, ali Bog mi je uvek davao snagu. I sada mi pomaže. Samo ga molim da mi da malo snage. Teško mi pada da kuvam, spremam stan, sve ide sporo i teško, ali još sve uspevam“, kaže vredna Novosađanka, uz opasku da je do stote godine svakodnevno išla u crkvu, često i peške, bez štapa, više kilometara, a sada je sin nedeljom i za praznike vozi do crkve.

Za tajnu dugovečnosti kaže da se nalazi u skromnosti i umerenosti
„Ne jedem masno, uglavnom mlečne stvari. Ponekad voće. Ne jedem puno, čak i ono što volim uzmem dva-tri zalogaja, jedino sam u poslu neumerena“, ističe Ilona, koja se nekoliko dana pre razgovora ponovila novim šporetom, jer ju je stari posle 50 godina prestao da služi.

A, posle je pokazala sobu prepunu ručnih radova koje je sama šila i vezla. Ilonka jako voli životinje, a društvo joj pravi mačak Cirmi. Kaže da se, za razliku od ljudi, u životinje nije razočarala.

Volela je da čita i uživala u muzici. Ali su oči oslabile, a i sluh. Iako slabije čuje, njen sluh je daleko bolji nego njenog sina, kojeg je sluh gotovo potpuno izdao.

Na izbore je redovno izlazila, izazivajući čuđenje na biračkom mestu kada pokaže dokumenta. Međutim, kaže da joj je dosta izbora i da na naredne izbore verovatno neće izaći, mada ostavlja mogućnost i da će se predomisliti na izborni dan.

(ANADOLIJA/Aleksandar Jovanović)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.