Obeležena godišnjica smrti Arčibalda Rajsa
U Topčiderskom parku u Beogradu danas je polaganjem venaca i cveća obeležena godišnjica smrti švajcarskog humaniste i kriminologa Arčibalda Rajsa.
Nakon polaganja venaca predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević rekao je da je veoma značajno što je država donela odluku da se u okviru obeležavanja sećanja na Prvi svetski rat uvrsti i datum smrti Arčibalda Rajsa.
„Kao Beogradjanin mogu da kažem da mi je čast što smo imali takvog sugradjanina. Malo je ljudu koji su iskazali takvu ljubav i pripadništvu jednom narodu. Za tako kratko vreme uspeo je bolje nego iko da nas opiše u svojim knjigama i svom privatnom testamentu. Opisao je sve naše mane, koje i dan danas nama štete“, rekao je Nikodijević novinarima.
On je ukazao na istorijsku ulogu Arčibalda Rajsa, koji je došao u Srbiju u najteže vreme za srpski narod 2014. godine na poziv Vlade u Srbiju.
„I širio pre svega istinu o zločinim i zverstvima koja su počinili Austrougarska, Nemačka i Bugarska vojska nad nedužnim civilnim stanvništvom. Uspeo je da razbije svu tu propagandu koju je širila Austrougarska o Srbima kao divljem i zločinačkom narodu, na čemu smo mu neizmerno zahvalni“, kazao je Nikodijević.
On je ukazao da je veoma bitno da Srbija ima takve prijatelje u svetu.
Predstavnik Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine rekao je da je Arčibald Rajs sinonim ljubavi i prijateljstva drugih naroda i pojedinaca prema Srbiji i njenom narodu.
„Spomenik Rajsu opominje – Srbijo onoliko koliko imaš prijatelja u svetu možeš biti i spokojna i sigurna“, kazao je on.
Povodom 87. godišnjice smrti vence su na spomenik Rajsu izmedju ostali položili i predstavnici Ministarstva odbrane, Policijske akademije, Švajcarske ambasade, Opštine Čukarica.
Rudolf Arčibald Rajs rodjen je 8. jula 1875. godine u mestu Hehcberg u nemačkoj pokrajini Bajden.
Rajsa je 1914. godine srpska vlada pozvala da ispita masovne ratne zločine koje su austrougarske, nemačke i bugarske trupe počinile nad stanovništvom Srbije.
Period od 1914. do 1918. Rajs je sa kratkim prekidima proveo sa srpskom vojskom na Krfu, Solunskom frontu i Kajmakčalanu, prvo kao neutralni islednik, a potom kao švajcarski dobrovoljac srpske vojske.
Rajs se vratio u Beograd sa oslobodiocima 1. novembra 1918. godine, a u posleratnom periodu (1918-1921), dao je ostavku na profesorsko mesto u Lozani i definitivno se nastanio u Beogradu, sa željom da učestvuje u izgradnji novog života u razorenoj Srbiji.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.