U trendu

Otkriće u Viminacijumu: Nekropola germanskog ratnika dešifruje Veliku seobu naroda

Na antičkom arheološkom rimskom lokalitetu Viminacijum otkriven je grob iz vremena Velike seobe naroda, koji je verovatno pripadao ratniku iz germanskog plemena Gepida. Više podataka o otkriću biće dostupno nakon antropološke analize, a u ovom trenutku se zna da je ratnik bio visok 1,78 metara.

U grobu germanskog ratnika otkriveni su dugi dvosekli mač od gvožđa sa bronzanim vrhom, veliki koštani češalj u futroli od kostiju, gvozdeni delovi pojasa i posuda od keramike.

Uskoro će biti poznato da li je reč o usamljenom grobu ili se na ovom mestu nalazi do sada nepoznata nekropola iz doba Velike seobe naroda.

„Prostor i vreme seobe naroda su jako osetljiva tematike. Zato su uvek značajni ti grobovi iz seobe jer dešifruju taj trenutak. Viminacijumska nekropola ima 14.000 grobova, koji su već istraženi, a krajem osamdesetih godina u Viminacijumu je otkriveno 106 germanskih grobova“, kaže za Sputnjik Miomir Korać, rukovodilac projekta „Viminacijum“.

Sačuvana je 31 deformisana lobanja, što je najveća zbirka sa cele teritorije Rimskog carstva.

„Čak i nemačke zbirke nisu tako bogate i nemaju takav fundus kakav mi imamo“, ističe Korać. Ali ovaj grob sa gepidskim ratnikom je značajan jer ga nismo očekivali na toj teritoriji. Na osnovu onoga što smo mogli da zaključimo, najverovatnije ovaj gepidski grob datira iz druge polovine šestog veka.“

Korać objašnjava da su ovaj period karakterisala stalna pomeranja različitih plemenskih grupacija, međusobne borbe, kao i naizmenična primirja, saradnje i ratovi sa Istočnim rimskim carstvom.

„Gepidi su naselili Viminacijum u dogovoru sa vizantijskom državom, sa ciljem da kao saveznici brane granicu na Dunavu. O toj saradnji svedoči i vizantijski lonac otkriven u grobu“, navodi Korać.

Gepidi su germanskog porekla i stigli su sa prostora Baltika. Na ovom prostoru ostavili su materijalne dokaze o vojnom nadiranju nakon udruživanja sa Gotima u drugoj polovini trećeg veka.

„Sada možemo bolje da sagledamo to osetljivo vreme kada su se među sobom različiti narodi udruživali, nastajali, nestajali. Gepidi su jedan od tih naroda čiji je jezik izumro. Njihovo kraljevstvo obuhvatalo je prostor cele današnje Rumunije, Slavonije, Srema, prostor neposredno ispod Dunava, delove Bugarske, i to pokazuju da je reč o kraljevstvu koje je bilo dosta jako i koje je igralo značajnu ulogu sa središtem u Sirmijumu (Sremskoj Mitrovici).“

U petom veku oslabljeni Rim napadaju različita plemena. Huni udruženi sa Gepidima, koje su prethodno porazili, negiraju rimsku granicu. Godine 441. zajedno prelaze Dunav i razaraju čitav niz gradova.

Jedan od prvih gradova koji je tada nestao je i Viminacijum.

Ubrzo posle Atiline smrti dolazi do međusobnih razmirica koja pojedina plemena koriste.

Godine 454. Gepidi se razdvajaju i nanose Hunima veliki poraz. Udružuju se kasnije sa plemenima koja su živela na prostoru današnje Slavonije, pa se kasnije ponovo razdružuju.

„Gepidi oko kraja prve polovine šestog veka definitivno nestaju i utapaju se u tu istorijsku pozornicu“, objašnjava Korać.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Kojeimedadam

    KOJE BUDALAŠTINE 😆 … U šestom veku n.e. germani kao “ narod “ nisu ni postojalli, a pogotovo na tlu sadašnjeg Balkana… 🙄 😆

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike