najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

Ovo je najupadljiviji oblik tipično srpske ZAVISTI

„Kolika ti je plata? – možemo često čuti. Potajno se nadaju da će neko reci da je nikakva, niska, da se jedva prehranjuju pa da se sažaljevaju uzajamno. Nije slučajno veća? Ili mnogo veća od proseka?

A onda odmah ide upoređivanje: „On/ona mi ima platu, a radi „skoro nista“ i ima 20 puta veću nego ja što radim na njivi (ili „njivi“)“.

A tu je i ono dobro staro: „Aha, super evo nam je nova krava muzara“, iako ćemo je olajavati i ogovarati na sva usta, ko ga j… za toliku platu može da podnese „malo“ i ogovaranja, dok m jedemo svakog dana samo przena jaja i ajvar.

Da ne dužim, inspirisan sam ovom pričom IT strucnjaka:

Dokle ću morati da lažem kolika mi je plata da bih se osećao dobro?

„Video sam juče na Facebook objavi link ka tekstu sa nekog bloga o tome kako velika plata nije neka satisfakcija za rad, što me je isprovociralo da ispričam svoju priču o životu sa velikom platom i da se izjadam ovde sa onim što me muči u bivstvovanju u mojoj svetoj zemlji Srbiji koja je nažalost daleko od države Srbije. Iako sama priča neće imati mnogo veze sa IT strukom, imaće sa nečim vezanim za tu struku – platom koja je dosta iznad proseka za naše uslove i radom u freelance vodama. Pišem anonimno iz razumljivih razloga.

Prvo da se predstavim. Radim kao Senior Java Developer jer se to trenutno u firmi u kojoj radim najviše traži, sekundarno sam Android Programmer, ali odličan sam sa mnogim drugim jezicima kao što su Node.js, PHP, jQuery, VisualBasic.NET, Ruby, C++, R, imam dosta znanja iz shell scriptinga (Phython, Perl), PowerShella i raznih drugih oblasti. Poprilično šaroliko poznavanje skoro svega. Imam 40 godina, preselio sam sa juga Srbije u jedan naš veliki grad čim sam završio srednju školu, tu kasnije osnovao porodicu, dobio decu, stekao dosta prijatelja i poznanika. Zbog anonimnosti ne mogu reći ni iz kog sam grada došao ni u kom gradu živim.

Mada živim u Srbiji, evo već peta godina kako radim kao freelancer u jednoj istočnoevreopskoj državi, i to skoro isključivo za klijente u Americi. Razvoj radim na serverima koji se nalaze u toj firmi, kod razvijam kod sebe, komunikacija se odvija putem VPN-a, za verzionisanje fajlova koristimo git, dakle otprilike sve standardno kako bi trebalo da bude u bilo kojoj firmi koja se bavi razvojem softvera. Komunikacija se obavlja isključivo na engleskom jeziku, plaćaju me ljudi redovno i u minut su tačni – iako mogu u bilo kom trenutku da me „obrišu sa spiska“ jer nisam sa njima vezan nikakvim ugovorom – to ne rade i gotovo stoprocentno su korektni.

Imam platu koja mi omogućuje srećan život, najbolju ženu na svetu sa kojom sam dugo u braku, zdravu i srećnu decu, putovanja na more svake godine i na planinu svake zime, privatnog doktora, privatan vrtić, sve najnovije stvari po kući i oko kuće, laptop od 3000€, auto star 2 godine kupljen nov, ne fali nam ništa.

Materijalno sam obezbeđen i mogu slobodno reći da nemam ni jedan problem u životu tako da ta priča koja je objavljena o tome da velika plata nije dovoljna satisfakcija, kod mene definitivno ne važi. Istina, nemam direktora ili menadžera koji će me juriti bičem po kancelariji – „Works at Sam svoj gazda“, što bi se reklo.

Radim većinom preko noći da bih se uskladio sa Amerima – nemam šefa kojem moram da se pravdam zašto sam zakasnio na posao, radim nekad u gaćama, nekad u trenerci – zavisno od toga koje je godišnje doba, od 7 dana u nedelji u proseku radim 4-5. Imam posao koji moram da završim do tad i tad, kako i kad – na meni je i dok god se rokovi ne probijaju – a nisam ih nijednom probio, nije problem. Dakle, idealno?

Desi se ponekad da radim bukvalno 30 dana po 12 sati dnevno bez dana slobodnog i tad bih dobio dosta veću platu na mesečnom nivou, a nekad se desi i da ne radim više od pola meseca – uglavnom, donja granica posle prvobitnih godinu dana provedenih kod njih je 2000$ i nikad nije bilo ispod te cifre. Uglavnom, u proseku oko 3000$ mesečno (oko 2800€).

Jeste idealno, ali nije to cifra koja je tek tako pala sa neba. Završio sam ETF sa nekim srednjim prosekom, ali sam se na svoju ruku podučavao programiranju pre 20 godina kad je programiranje bilo Basic, Pascal i Cobol i maksimalno koristio tadašnji RC. Bukvalno sam oko 10 godina, reklo bi se najboljih godina života, potrošio isključivo na učenje – a da se ne lažemo – učim i dalje.

IT je grana koja nikada ne stagnira. Učio sam (i učim) većinom na svoju ruku koristeći internet, knjige i kurseve koje bih našao na torentima i koristeći kopirnice do iznemoglosti za knjige koje ne bih našao na netu, a znao bih da ih neko ima. Nisam izlazio po kafićima, sve pare koje sam mogao da zaradim, većinom na fizikaliji i u pekari tih godina, potrošio sam na studenjak, hranu, odeću, obuću i studiranje. Pretvorio sam se u knjigu.

Niko mi nije mogao pomoći finansijski jer su moji roditelji siromašni (jug Srbije – pametnom dosta), dakle knjige, skripta, stan, hrana – sve sam. Samo ću reći još da u tih 10 godina nisam imao ni devojku, imao sam par sex-avantura i to je to što se ljubavnog života u tih 10 godina tiče, a iskren da budem – nisam nešto ni bio zainteresovan. Bukvalno sam bio otrovan knjigom i RC-om i samo su me oni zanimali.

Pre te plate

Radio sam kod raznoraznih domaćih firmi. Ili su hteli suvu drenovinu iz mene da iscede ili su kasnili sa plaćanjem ili nisu uopšte ni plaćali. Konkurisao sam po raznoraznim firmama – od 1000 poslatih CV-jeva odgovor bih dobio čini mi se na 5 prijava.

Skrasio sam se preko preporuke u jednoj domaćoj firmi koja je bila baš OK i u njoj sam ispekao zanat sa većim stranim klijentima, što bi se reklo, radeći 2 godine za naše uslove sasvim solidnu platu (850$) – i gle čuda opet – opet samo za strane klijente. Koliko sam direktora sa kojim sam bio na “mrš u …” (da ne shvate ljudi van Srbije – taj izraz se koristi kad si sa nekim prisan) – ko sa našim čovekom radio nije, taj ne zna koja je muka naplatiti to što si mu uradio.

Sticajem nesrećnih životnih okolnosti, ta firma je morala da bude zatvorena, ali opet, sticajem srećih okolnosti, preko preporuke jednog bivšeg kolege baš iz te firme kontaktirali su me iz jedne strane države, ja se odazvao pozivu, odradio sam jedan mini test od 20-tak minuta ispitivanja putem Skype video poziva, prihvatiše me i dobih prvi zadatak, neka banalnost u WordPressu – trebalo je bukvalno obrisati jednu liniju koda. Pa drugi neka sitnica u PHP-u, deseti nešto u Magentu.

Mesec dana sam imao neke rookie zadatke koje bi, čini mi se, rešio bilo ko prostim guglanjem i potrošio sam ukupno možda nedelju dana rada – recimo 40 sati. Posle 30 dana, javiše mi kako da podignem svoju prvu, startnu nadoknadu – 500$. Delovalo mi je nestvarno da sam zaradio 500 evra za nedelju efektivnih dana. Sledećih 5 meseci radio sam za 1000$ mesečno – fiksno. Posle se ta plata, kad su stekli poverenje u mene, duplirala, pa triplirala i jedan sam mesec dobio neverovatnih 5000$. Istina jeste da sam radio 15 sati dnevno, 31 dan – ali opet.

Imam tu sreću da imam dvojno državljansto, sve završavam što se propisa i poreza tiče tu toj drugoj državi i tu se priča završava, čist sam pred zakonom – druge države, u Srbiji sam kao neki modifikovani gastabajter koji radi u njoj, ali zarađuje napolju i novac u državu unosi u novčaniku kao i svaki gastabajter.

Kad Srbija postane država, zovite me, rado ću poslovati iz nje i sa ponosom plaćati porez i kroz porez plate naše policije, vojske, doktora, vrtića i svega ostalog. Dok Srbija ne postane država – to sve ide drugoj državi. Ovde samo trošim pare – što je za Srbiju isto OK opcija jer opet uzimaju svoj deo.

Prvobitno jesam hteo da mi to sve nekako bude isplaćivano ovde, ali ne isplati mi se da išta petljam sa državom Srbijom, pokušao sam nešto, bacio kalkulaciju na papir i ispostavilo se da kao freelancer sa nekom firmom u kojoj je jedan zaposleni (na kraju mi rekoše da mora da bude minimum 2 zaposlena iz nekog razloga) – na raznorazne dažbine, doprinose, nekakvu reklamu koju moram da imam za firmu i razne druge budalaštine moram državi da pljunem pola zarade mesečno – a da bih sve to izveo moram da obiđem milion šaltera, sa milion papira, milion pečata, milion koverti nekome. Šta će mi to u životu? U pravoj državi sam to sve završio za 2 dana.

Ali da se vratim na temu.

Zašto me svi pitaju kolika mi je plata???

Svakoga zanima kolika mi je plata, ne znam kako je kod drugih kolega, ali kod mene kako saznaju da radim kao programer, sve zanima koja je plata. Prevario sam se u startu i rekao da radim u IT sektoru svima, nešto preko interneta. Moja najveća greška ikada.

Kolika ti je plata? To je pitanje koje obično dobijam od ljudi koji rade kao vozači, magacioneri, prodavci po radnjama, taksisti, od ljudi koji rade za 200-300 evra ili su nezaposleni. Skoro nikad nisam dobio to pitanje od nekoga ko je zavšrio fakultet ili se bavi plaćenijim poslom – njih zanima samo kakav je to posao i šta se radi.

To je pitanje koje me pita komplet rodbina i njihove komšije koje dođu u kuću – kad odem u selo, isto ono odakle sam došao. Kolika mi je plata s obzirom da vozim kola kupljena nova? Pa plata je 400$, redovno kasni, slabo plaćaju. Kola – zeznuo se, digao kredit u banci, plaćam 100$ na sedam godina. Da nema ženine plate, ne bi mogli da spojimo kraj sa krajem sa komunalijama. Tako se uklopim u sredinu i počnemo da sažaljevamo jedni druge.“ (bRu zLi)

Napišite i Vi šta mislite o ovoj temi na Forumu Krstarice…

3 komentara
  1. aj nacrtaj brkove

    Bice da su ti „zavidni“ nesto usporili sa pitanjima, pa si morao ovde nama da se ishvalis, ovolikim tekstom ni o cemu.

  2. Nataša Gajić

    (šta su mu „franšize“)

  3. batamrca

    odlican prica to je srbija sta ces tu si gde si

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike