Pacijenti u Srbiji koji nemaju udruženja duže čekaju na terapije
Udruženje pacijenata Srbije ukazalo je danas da postoji veliki broj pacijenata koji boluju od teških bolesti, a koji nemaju svoja udruženja, pa zbog toga sve teže dolaze do potrebnih terapija koji su im od životne važnosti.
Predsednik Udruženja Savo Pilipović je rekao da su to pacijenti koji boluju od tumora glave i vrata, karcinoma prostate, karcinoma mokraćne bešike, karcinoma bubrega, kao i kolorektalnog karcinoma.
Direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova Inovia Bojan Trkulja ocenio je da uprkos tome što su poslednjih nekoliko godina uloženi veliki napori da se poveća dostupnost inovativnih lekova i da je situacija sada nešto bolja, Srbija je i dalje na začelju Evrope po pitanju dostupnosti najefikasnijih terapija.
On je naglasio da je potrebno sistemsko rešenje za uvođenje novih generacija lekova, da budžet za zdravstvo nije mali, ali da se procentualno gledano za lekove sveukupno izdvaja mnogo manje novca nego u većini evropskih zemalja.
Zoran Džamić sa Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije je rekao da se procenjuje da u Srbiji svake godine 2.300 ljudi oboli od raka mokraćne bešike, dok 1.000 umre. Rak mokraćne bešike je 5. po obolevanju i 8. po umiranju od svih karcinoma u Srbiji.
Uvođenjem imunoterapija, kao terapije održavanja nakon dobrog odgovora na hemioterapiju, kako je istakao Džamić, srednje ukupno preživljavanje je 2,5 godine, što je duplo duže u odnosu na primenu samo hemioterapije.
Naglasio je da je s obzirom na učestalost raka mokraćne bešike u Srbiji, koja je viša nego u svetu, visoku smrtnost, i ograničene terapijske opcije, uvođenje imunoterapije u lečenje će značajno uticati na produžetak i kvalitet života obolelih.
Šef Dnevne bolnice digestivne onkologije Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije Nenad Mijalković izjavio je da je u Srbiji učinjen napredak u odnosu na prethodni period u primeni prve linije lečenja metastatskog kolorektalnog karcinoma. Pored hemioterapije u lečenju se koristi i biološka terapija, uz prethodno određivanje molekularnih markera u tkivu tumora.
„Sa ciljem upotpunjavanja kontinuiteta u lečenju i usklađivanja sa preporukama terapijskih vodiča, potrebna je dostupnost novih terapijskih opcija, posebno u trećoj ili četvrtoj liniji lečenja. Među njima postoje lekovi koji iziskuju manja finansijska sredstva i već su dostupni u zemljama region“, rekao je on.
Suzana Matković sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, istakla je da je rak prostate jedan od vodećih uzroka obolevanja i umiranja od malignih bolesti muškaraca. U Srbiji je po učestalosti odmah iza raka pluća i debelog creva. Procenjuje se da u Srbiji svake godine od raka prostate oboli oko 2.300 muškaraca, a premine više od 1.000.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut, u Srbiji je u 2020. godini dijagnostifikovano 820 bolesnika sa karcinomom bubrega.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.