Panelisti: Potrebno je obučiti novinare za rad u vanrednim situacijama
Panelisti okruglog stola „Lekcije iz krize: Kako da se zaustavi društvena isključenost osoba sa invaliditetom i marginalizovanih grupa“ saopštili su danas da je potrebno formirati „krizni menadžment u medijima“, kako bi se novinari obučili za rad u vanrednim situacijama.
Kako je navedeno na konferenciji, to podrazumeva dostupnost kulturnih sadržaja osobama sa invaliditetom, njihovo uključenje u kreiranje sadržaja, kao i zajedničko delovanje.
Šef odeljenja za pritužbe iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Jelena Kotević kazala je da su mere tokom pandemije imale negativne efekte na najugroženije osobe, gde spadaju i osobe sa invaliditetom.
„Tokom pandemije se Povereniku obraćao veliki broj gradjana. U 2020. godini više od 3.000 gradjana, u 2021. godini više od 3.200 gradjana obraćalo se povereniku. Tokom 2020. godine upućeno je 476 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u 2021. kada se situacija nešto stabilizovala 312 preporuka“, rekla je Kotević.
Ona je dodala da je u početku pandemije najčešći razlog obraćanja gradjana bila nemogućnost ostvarivanja prava na uslugu personalnog asistenta, uslugu pomoć u kući i neformalog negovatelja.
Jedna od preporuka bila je upućena i javnim servisima RTV i RTS – da se obezbedi da svi sadržaji, posebno informativni, budu pristupačni osobama sa invaliditetom.
Stevan Ristić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija kazao je da u Srbijima ima više od 570.000 osoba sa invaliditetom i one nisu prepozante kao grupa za koju su potrebne neke olakšice.
„Jedino su javni medijski servisi imali obezbedjen prevod na znakovni jezik. Nažalost, mediji su bili u problemu i pre pandemije i za vreme, a i posle. Vidim ogoman problem, zato što mediji koji profesionalno izveštaju su pritisnuti svim problemima i posvećuju nedovoljno pažnje toj temi“, kazao je on.
Radijski novinar iz Sarajeva Željko Bajić kazao je da je u prvim danima pandemije akcenat bio na nekim drugim stvarima, dok su osobe sa invaliditetom ostale u drugom planu.
„Razmišljalo se o globalnim stvarima, dok se o specifičnostima osoba sa invaliditetom nije razmišljalo. Radio je tu bio najbolji, najbrži, imao je najviše informacija koje su bile pristupačne slepim ljudima, starim osobama, dok su društvene mreže postale preplavljene svim i svačim“, kazao je on.
Novinarka „Portala o invalidnosti“ Marijana Čanak rekla je da sadržaji tog portala nisu bili o osobama sa invaliditetom, već su sa njima bili kreirani.
Centralna tema današnje konferencije bila je primena evropskih vrednosti – brige, jedinstva i solidarnosti za suočavanje sa posledicama krize izazvane pandemijom korona virusa.
Okrugli sto je održan u organizaciji Centra za razvoj manjinskih i lokalnih medija u Arhivu Vojvodine.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.