Paradoksi u obrazovanju: Stalno se priča o reformi, a ničeg se ne dotičemo
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Vladica Cvetković izjavio je danas da u Srbiji postoji paradoks, odnosno da se protekla decenija i po naziva „reformskom“, a da nije dotaknuto nijedno suštinsko pitanje obrazovanja, niti je promenjena retorika.
„Mi, kao društvo, nismo rešili ni pitanja zločina. Izražava se jasna nespremnost za rešavanje problema, a ja vidim da postoji i opstrukcija“, izjavio je on na debati „Obrazovanje kao ključni ljudski resurs budućnsti“ u okviru društvenog dijaloga „Srbija 2030 – Koji je naš put?“, koji je pokrenula grupa nezavisnih medija.
Istakao je da su problemi sa kojima se Srbija suočava, izmedju ostalih, odlazak mladih iz zemlje i proizvodnja niskoobrazovanih kadrova koji mogu da budu korisni samo u partijskoj državi.
Nadovezujući se na to, dodao je da nezadovoljstvo mladih, a onda i odlazak iz zemlje, proizilazi iz toga što se ne nagradjuje po zaslugama već na drugi način.
Profesor LSE London Svetozar Rajak ocenio je da je pitanje obrazovanja od izuzetnog značaja za svaku zemlju u svetu, a za malu zemlju poput Srbije od kardinalnog značaja.
„Nerazvijene zemlje ne mogu da razmišljaju o poboljšanju položaja obrazovanja bez sagledavanja uzroka. Bez sagledavanja saopstvenog stanja, šireg tehničkog i političkog konteksta, kao i potencijala koji bi mogli da se upotrebe i stvaranje strategije koja ocrtava put i vremenske odredice za poboljšanje položaja“, kazao je Rajak.
Dodao je da je za to pitanje neophodno uključiti postojeće znanje koje je uslovljeno postojećim obrazovanjem.
Govoreći o fenomenu odliva mozgova, kazao je da nerazvijene zemlje postaju rezervoari intelektualnog potencijala i dodao da u Evropi postoji trend kretanja školovanih ljudi „sa juga ka severu“.
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić kazao je da na univerzitetima „kruži strah“ od globalizacije i ocenio da ona može pozitivno da utiče na univerzitet, ali da postoji strah da li će univerzitet preživeti taj fenomen.
Ocenio je da je u trenutnom institucionalnom sistemu Srbije obrazovanje marginalizovano i podsetio da je SANU dva puta pokretala pitanje osnivanja ministarstva za nauku i obrazovanje, ali da je odgovor nadležnih izostao.
Direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević kazao je, govoreći o nezavisnim medijima koji su organizovali debatu, da je nedostatak njihove publike zasnovan na pitanju obrazovanja mladih.
„Obrazovanje treba da pojasni šta su zapravo informacije, a šta su informacije koje se plasiraju sa odredjenim namerama. Može da se pronadje efikasan način kako povezati obrazovanje sa tražnjom u medijima“, rekao je on.
Podsetio je da PISA test, na kojem su djaci u Srbiji zabeležili veoma loš rezultat, govori o načinu na koji se kreira javnost.
Ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin izjavio je da Švedska 20 godina podržava reforme u Srbiji, da danas podržava put Srbije ka EU i istakao da neće prestati sa podrškom dok Srbije ne postane član evropske zajednice.
„Srbiju podržavamo i u okviru programa ‘Drajv for demokrasi’ (Drive for Democracy) koji je započelo švedsko ministarstvo spoljnih poslova. Demokratija nije statični proces, već mora da se stvara, neguje i brani. Očekujemo dosta od ove diskusije“, rekao je on.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.