U trendu

Pejić (KOMS): Prioriteti mladih nisu uvek i prioriteti države, odugovlači se usvajanje …

Pozitivni pomaci za unapredjenje položaja mladih u Srbiji postoje, ali sistemska podrška mladima i dalje nije uspostavljena, a prioriteti mladih nisu uvek prioriteti države, izjavila je danas generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) Miljana Pejić.

Pejić je za agenciju Beta rekla da su ključni donosioci odluka, poput predsednice Vlade, ministra omladine i sporta i ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, spremni na dijalog sa mladima i otvoreni za predloge, ali da se problemi javljaju u implementaciji i da je često upitna politička volja da se procesi izguraju do kraja.

„Primer toga je odugovlačenje unapredjenja najvažnijeg propisa za mlade – proces izmene i dopune Zakona o mladima, koji traje od 2015. godine, koji je bio u ekspozeu premijerke, svake godine u Programu Vlade od 2020. godine i koji je opet odložen za buduću Vladu“, istakla je ona.

Dodala je da je slično i sa Zakonom o volontiranju, dok usvajanje čeka i Zakon o radnim praksama, koji bi trebalo da spreči eksploataciju mladih na tržištu rada i da garantuje kvalitetne radne uslove mladima, kao i naknadu za njihovo zalaganje.

„Pozitivni pomak je sa druge strane preuzimanje odgovornosti za uvodjenje Garancija za mlade, čime će država u narednim godinama garantovati da će svaka mlada osoba u periodu kraćem od četiri meseci imati mogućnost za nastavak školovanja, praksu ili zaposlenje“, kazala je Pejić.

Kada su u pitanju očekivanja mladih po pitanju plate neophodne za pristojan život, Pejić ističe da ona nisu nerealna, ali da je „realnost u Srbiji mnogo drugačija od želja i očekivanja mladih“.

Ona je dodala da, prema istraživanju koje je sprovela ta organizacija, tri četvrtine mladih smatra da je plata od 80.000 do 150.000 neophodna za pristojan život i istakla da, kada se uzmu u obzir i aktuelna poskupljenja, to nisu nerealna očekivanja. 

„Kako bi mladi mogli da budu ekonomski stabilni i kako bi mogli da se osamostale neophodno je da imaju pristojnu zaradu koja to može da im omogući, kao što je slučaj sa njihovim vršnjacima u drugim državama, u kojima neki mladi iz Srbije i žele da žive“, kazala je ona.

Realnost u Srbiji je, po njenim rečima, mnogo drugačija od želja i očekivanja mladih, navodeći da više od polovine mladih uopšte ne zaradjuje, 8,1 odsto njih dobija minimalnu zaradu ili manje od nje, a devet odsto zaradjuje manje od 50.000 dinara.

„Kada govorimo o stambenom pitanju mladih, velika većina njih živi u porodičnom stanu/kući, gotovo 65 odsto, a dosta manji procenat mladih stanuje u sopstvenom stanu, 12 odsto)“, navela je Pejić.

Na pitanje na koji način se kroz godine menja broj mladih koji imaju želju da napuste Srbiju, Pejić ističe da je prema njihovim istraživanja pre pandemije korona virusa ta brojka iznosila oko 60 odsto, dok se nakon 2020. godine ta brojka držala oko 50 odsto.

„To znači da u ovom trenutku svaka druga mlada osoba želi da živi negde drugde, najčešće u državama na Zapadu Evrope, a ove godine smo dobili i podatak da 40 odsto mladih ne otpisuje tu mogućnost“, istakla je ona.

Pejić je navela i da je viši životni standard razlog broj jedan zbog čega mladi ne otpisuju odlazak u inostranstvo i dodala da im je to dominantan motiv da se presele.

Po njenim rečima, u ovogodišnjem istraživanju, trećina mladih navela je viši životni standard kao glavni razlog, dok je u istraživanju 2021. godine to bio dostojanstveniji život, koji je tada takodje navela trećina ispitanika.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar