Pirotski ćilim najbliži ulasku na Unesko listu kulturnog nasledja
Pirotski ćilim najbliži je medju svim srpskim ćilimima ulasku na Unesko listu nematerijalnog kulturnog nasledja, ocenili su učesnici šeste tkačke kolonije na Staroj planini.
Tkačka kolonija na Staroj planini okupila je više od 30 žena iz cele Srbije sa ciljem popularizacije tkanja iusavršavanja tradicionalne veštine izrade ćilima, saopšteno je danas iz Etno mreže.
Na koloniji je organizovan i diplomatski dan, a medju zvanicama bili su ambasadori više država i predstavnici Medjunarodnih organizacija.
Predsednica Etno mreže i izvršna direktora NALED-a Violeta Jovanović navela je da u Srbiji žene populaciono prednjače, ali kada se govori o tržištu rada, one su, naročito u nerazvijenim krajevima, u manjini.
Ona je na zatvaranju kolonije u Dojkincima rekla da NALED nastoji da osnaži figuru žene kao ravnopravnog člana zajednice koji doprinosi ekonomskom i turističkom razvoju zemlje, naročito na jugu.
„Uz kolonije, koje predstavljaju jedinstveni ekosistem za afirmaciju tkačkog zanata, zalažemo se i da se opet omoguće javni radovi u kulturi, koji bi obezbedili posao za stotine žena, na izradi rukotvorina kao poslovnih i diplomatskih poklona“, istakla Jovanović.
Za tkačku koloniju prijavilo se više od 30 žena širom Srbije, koje su smeštene i rade u Sportsko rekreativnom centru Dojkinci, dok su najiskusnije tkalje bile u Tehničkoj školi u Pirotu, sa ciljem popularizacije tkanja, kako bi postalo stub lokalnog razvoja i kulturnog turizma.
Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić izjavio je da umetničke rukotvorine, a najviše ćilimi iz pirotskog kraja imaju posebnu kulturnu vrednost i da se zato gradska uprava uvek trudi da podrži projekte osnaživanja žena i obezbedjivanja njihove ekonomske nezavisnosti.
„Pirotski ćilim postao je biser južne Srbije, a Tkačka kolonija tradicionalna manifestacija koju svi rado posećuju“, dodao je Vasić.
Danijela Filipović iz Centra za nematerijalno kulturno nasledje Srbije rekla je da je pirotsko ćilimarstvo prepoznatljivost steklo zbog posebne veštine tkanja na vertikalnom razboju i šarama koje su zbog boja karakteristične za ovo podneblje.
„Ono što je najvažnije, a zbog čega je upisano u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasledja Srbije, jeste to što ga lokalna zajednica prepoznaje kao deo svog identiteta“, rekla je Filipović.
Prema njenim rečima aktivnim delovanjem lokalne zajednice, poput edukativnih programa i tkačkih radionica, baš kao što je Tkačka kolonija, doprinosi se očuvanju zanata, što otvara mogućnost kandidovanja na Uneskovu listu.
Tkačku koloniju na Staroj planini oranizovalo je udruženje proizvodjača rukotvorina Etno mreža, uz podršku NALED-a, Grada Pirota, Ministarstva poljoprivrede i ambasade SAD.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.