Pokrenuta procedura da se dela Desanke Maksimović vrate u gimnazijski program

Salva nezadovoljstva, uvreda i pretnji stuštila se na one koji su sačinili predlog da se dela Desanke Maksimović izbace iz programa srpskog jezika i književnosti u trećem i četvrtom razredu gimnazije dok svi ostali koji su najodgovorniji za ovakvu odluku „peru ruke“ i tvrde da nije konačna.

A upravo suprotno – novi gimnazijski program je objavljen u Prosvetnom glasniku 2. juna, a ministar prosvete Mladen Šarčević ga je potpisao još 27. aprila. Ministar je, međutim, u subotu tvrdio da „odluka nije konačna“ i da „Ministarstvo neće dozvoliti da se ni na koji način smanji učešće Desanke Maksimović u okviru programa nastave predmeta srpski jezik i književnost“. Kako je istakao, radi se „o pokušaju Zavoda da se preorganizuje ono što Desanka Maksimović ima u školskom sistemu, ali ono što je važno istaći da je sve u proceduri i radnoj verziji“.

Da nikakva radna verzija nije u opticaju već da je dokument objavljen očito je bilo iznenađenje za mnoge sagovornike Danasa koji su učestvovali u donošenju ili odobravanju pomenute odluke, jer su tu informaciju čuli upravo od lista.

Svako u lancu odgovornosti krivicu je svalio na nižu instancu, pa je na kraju ispalo da je Desanku iz gimnazije proterala mala grupa ljudi iz komisije koja je pisala predlog programa, a ne oni koji su ga aminovali.

Na društvenim mrežama oglasio se Zlatko Grušanović, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji je pojasnio proceduru donošenja nastavnih programa:

– Zavod dobije nalog da napiše predlog programa, sastavi komisiju od profesora s fakulteta i nastavnika u školi, taj predlog zatim odlazi na Nacionalni prosvetni savet (NPS) gde sede predstavnici svih relevantnih institucija iz oblasti koje postoje u programima. Oni zatim daju mišljenje i sugestije i vraćaju nam na doradu ukoliko je takav stav stručne javnosti.

Posle toga, taj predlog programa Ministarstvo usvaja.

Dakle, u ovom procesu imamo svaki put mogućnost da ispravimo ukoliko stručna javnost dokaže da je stručna komisija dala predlog s kojim se ne slaže većina. Isto tako, moguće i posle svih odobravanja, nešto promeniti – kaže Grušanović, napominjući da mu se čini da ćemo ostajati polako bez stručnih komisija koji mogu davati predloge novih programa i pregledati udžbenike, jer svaka greška, ili pogrešno tumačena, ili bezazlena, ili velika, dovodi do masovnog “društvenomrežnog razapinjanja“ tih ljudi.

O spornom predlogu Zavodove komisije članovi Nacionalnog prosvetnog saveta imali su priliku da se izjasne još u decembru prošle godine, kada je materijal do njih stigao.

Više članova NPS je potvrdilo Danasu da nisu ni primetili da je Desanka Maksimović izostavljena, niti je bilo ko polemisao o tom delu gimnazijskog programa.

Dakle, predstavnici akademika, Matice Srpske, univerziteta, Društva za srpski jezik i svi ostali koji u tom telu sede dali su pozitivno mišljenje i dokument je prosleđen Ministarstvu prosvete na usvajanje. Ministar ga je potpisao i program je objavljen.

Podsetimo da je upravo aktuelna prosvetna vlast razvlastila NPS, jer je ranije to telo donosilo nastavne planove i programe, dok sada samo daje mišljenje o njima.

Prva koja je podigla glas zbog izostavljanja dela naše poznate pesnikinje iz gimnazijskih programa bila je zadužbina koja nosi njeno ime, nakon čega je stigao kompromisan predlog Zavoda da se zbirka „Tražim pomilovanje“ naknadno uvrsti u program za prvi razred.

– Hiljade stranica materijala je prošlo kroz ovaj saziv Nacionalnog prosvetnog saveta u prethodne dve godine i naravno da je u toj situaciji ljudski grešiti.

Uglavnom je naša pažnja usmerena na inovacije u programu i broj časova, dok vremena za međusobno upoređivanje programa po razredima nikad nema dovoljno. Društvo za srpski jezik i književnost podržava inicijativu Zadužbine Desanke Maksimović za ispravljanje propusta u programu gimnazija.

NPS je po hitnom postupku juče pokrenuo proceduru da se ta nenamerna greška ispravi. Smatram da se njen opus mora nastaviti i u srednjoj školi. Značaj Desankinog dela je vanvremenski i nije ga potrebno dokazivati – kaže za Danas Jasmina Stanković, predstavnica Društva za srpski jezik u Nacionalnom prosvetnom savetu.

Desanka Maksimović je neizostavan deo književnog kanona

„Reakciji Zadužbine Desanke Maksimović i studenata IV godine Srpske književnosti i jezika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, priključujemo se i mi, kao grupa Klasici književnosti, koja broji oko 29.000 članova.

Naime, komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja donela je odluku da iz programa srpskog jezik i književnost u gimnazijama izbaci izbor iz poezije Desanke Maksimović, kao i njenu zbirku „Tražim pomilovanje“. Besmislenom argumentacijom nisu uspeli da obrazlože odluku.

U njihovom saopštenju stoji da se vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa se u poetički okvir epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj.

Jedini ustupak koji su ponudili jeste da se Desankina poetika svrsta u poetiku srednjeg veka. Smatramo da su oni jedini koji su na ovaj način umanjili značaj njenog dela. Stvaralaštvo naše velike pesnikinje je neizostavan deo književnog kanona, te bi kao takvo trebalo ostati u nastavnom programu“, smatraju članovi grupe Klasici književnosti.

Nenameran propust

Društvo za srpski jezik i književnost Srbije predložilo je Nacionalnom prosvetnom savetu da po hitnom postupku usvoji primedbu Zadužbine „Desanka Maksimović“ i da se dela Desanke Maksimović vrate u program za gimnazije.

„Smatramo da će se ovaj propust ispraviti i da nije načinjen zlonamerno (prisustvo dela naše pesnikinje u svim razredima osnovne škole, od prvog do osmog, to nesumnjivo potvrđuje), a naše kolege iz komisije za programe potvrđene su u svom radu za dobrobit srpskog jezika i književnosti. Naglašavamo, međutim, da je jedan od razloga za izostavljanje određenih dela upravo činjenica da je broj časova srpskog jezika i književnosti u osnovnoj i srednjoj školi na nedopustivom minimumu.

Naime, mi smo po broju časova maternjeg jezika na začelju i u državama u regionu, i u evropskim državama. Na ovo je Društvo za srpski jezik i književnost ukazivalo više puta desetak godina unazad, tražeći od Ministarstva prosvete da se broj časova našeg predmeta poveća“, navodi se u saopštenju Društva.

(Vesna Andrić, Danas)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.