Pošast hara jugom Srbije!

Na području Nišavskog okruga prošle godine rođena je 3.331 beba, a umrlo je 5.464 lica, tako da je broj stanovnika smanjen za 2.133 samo na osnovu negativnog prirodnog priraštaja od minus 5,9 promila, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

U Nišavskom okrugu u 2018. godini, prema proceni statističara, živelo je 362.331 lice, a po popisu iz 2011. godine broj stanovnika bio je 376.319.

Negativnu stopu prirodnog priraštaja imaju i ostali okruzi u tom delu Srbije.

Na području Prokuplja, odnosno u Topličkom okrugu, rođeno je prošle godine 768 beba, a umrlo je 1.445 lica. Stopa prirodnog priraštaja u tom kraju bila je minus osam promila, a procenjeni broj stanovnika 84.252 lica.

Na području Pirota, prema procenama statističara, u 2018. godini živelo je 84.827 lica, a broj stanovnika je na osnovu negativnog prirodnog priraštaja smanjen za skoro 1.000.

Na području Pirotskog okruga rođeno je prošle godine 610 beba, umrle su 1.547 osobe, a stopa prirodnog priraštaja bila je minus 11 promila.

Najniža stopa prirodnog priraštaja zabeležena je prošle godine u Zaječarskom okrugu i to minus 14,8 promila. U tom kraju rođeno je 599 beba, a preminuo je 1.591 stanovnik.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku najviše žitelja, u odnosu na ukupan broj stanovnika, izgubili su prošle godine Gadžin Han, Babušnica i Crna Trava.

U Gadžinom Hanu rođene su 34 bebe, a umrle su 193 osobe. U Babušnici je rođeno 46 beba, dok je 293 stanovnika preminulo. U Crnoj Travi je prošle godine bilo samo devetoro novorođenčadi, a preminulo je 48 osoba.

Stopa prirodnog priraštaja u 2018. godini u Srbiji bila je pozitivna u samo šest gradova, odnosno opština, a jedine dve opštine na jugu Srbije sa pozitivnim prirodnim priraštajem su Bujanovac i Preševo.

Zabrinjava i podatak o većoj smrtnosti beba na području Srbije južno od Beograda. U Vojvodini i Beogradu živorođeno je 34.986 beba, a preminulo je 137 novorođenčadi, dok je u u svim ostalim krajevima Srbije rođeno ukupno 28.989 beba, a preminulo je 174.

U Srbiji se u 2018. godini rodilo 63.975 dece, a umrlo je 101.655 lica, tako da je broj stanovnika na osnovu te razlike smanjen za 37.680.

Prirodni priraštaj iznosio je minus 5,4 promila što je smanjenje za 0,1 promil u odnosu na 2017. godinu, prenosi Beta.

Procenjuje se da je u Srbiji u 2018. godini živelo 6.982.604 stanovnika.

6 komentara
  1. Anonimni

    Lepa vest! Treba smanjiti natalitet u svim drzavama sveta. Milijarda ljudi je idealan broj.

  2. Anonimni

    Neće mlasdi i deca da rade za penzije stotine hiljada penzionera koji su došli sa svih krajeva one Jugoslavije. Ovde se naselili i vuku penzije.

    1. Balkan

      Stalno se komentarisu penzioneri ima li tome kraja. Krivi su od Tita pa sve do danas za sve sto se dogadja. Samo ovi tz. mladi ne vide sebe i svoje pretke, hajde malo potkacite svoje roditelje malo svoje babe i dede pa onda krenite na druge da kritikujete. Nemojte po onoj narodnoj kod drugoga vidis slamku a kod sebe ni balvan ne vidis. A sto se tice onoga da su se ovde naselili pa brate i tvoji su dosli od nekuda zar ne. Ziveli

  3. Adolf

    Ima tu i trgovine,nije sve tu slučajno.

  4. Marko Marković

    U vreme kada se i u reklamama pre može videti porodica sa kućnim ljubimcem, nego sa detetom (ili decom) statistički podaci slični navedenim (ili još i gori) će biti redovna pojava. Porodica više nije institucija koja zavređuje pažnju i uništava se na svakom koraku. Nema sigurnosti, roditelji nisu zaštićeni na poslu, dobijaju otkaze i proglašavaju se za tehnološke viškove. Primera radi, Visoku poslovnu školi u Novom Sadu vode četiri žene koje su ukupno izrodile dvoje dece, a za tehnološke viškove proglašavaju roditelje sa decom, od kojih su mnoga maloletna. Izgovori za takav tretman roditelja su: studenti te ne vole, nemaš studente na nastavi, i sl. Naravno, svako ima pravo da donosi odluku da li će i koliko dece izroditi. Ali ako se neko odluči da „radi“ na podizanju nataliteta u sadašnjem vremenskom trenutku takođe zavređuje pažnju i podršku nadležnih institucija.

  5. Obožavalac statistike i sličnih "alata"

    Da, nestajemo sve brže. A ima li ova država kojim slučajem evidenciju koliko ljudi je otišlo u svet? Mislim da hrvati imaju i to imenom i prezimenom. Oni znaju koliko je dijaspora važna. Bavi li se neko činjenicom da će već deca iz sledeće generacije koja se rodi tamo negde, biti stranci? Možda budu malo učili srpski, malo dolazili na raspustu kod babe i dede, ali već njihova deca neće imati pojma odakle potiču niti ko su im bili preci. Istoriju Srbije, ako slučajno budu znali svoje poreklo, će da uče od drugih, a kad ti ameri ili britanci naprave dokumentarac na history-ju, milina jedna. Sve same istorijske činjenice. Ali, nas dijaspora ne zanima, zašto bismo znali bilo šta o tim ljudima ili ne daj Bože ostali u kontaktu sa njima. Kako nam je dobro krenulo ovde, svi će oni da se vrate. Ima da povedu i prijatelje i komšije.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike