Potpisan sporazum SANU i Ruske nacionalne biblioteke
Generalni direktor Ruske nacionalne biblioteke iz Sankt Peterburga Aleksandar Ivanovič Vislij i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Vladimir S. Kostić potpisali su danas Sporazum o saradnji te dve institucije.
Kostić je prilikom potpisivanja istakao da nema potrebe govoriti o tome koliki gigant u međunarodnoj kulturi i nauci predstavlja Ruska nacionalna biblioteka i šta pomenuti Sporazum znači SANU.
„Krećemo prvim korakom putem koji će, nadam se, trajati dugo“, naglasio je Kostić.
On je konstatovao da je Sankt Peterburg poslednjih dana „sinonim za jednu vrstu drugog međunarodnog ludila čiji smo svedoci“.
„Verujemo da potpisivanje ovog sporazuma pokazatelj da je razum jači i da će pristojnost ipak na kraju pobediti i da će kultura i nauka, koji predstavljaju amanet ove instuticije, poput vode naći najmanju pukotinu mogućnosti da tu poruku prenese uprkos trenutku u kome se nalazimo“, rekao je Kostić.
Kostić je kazao da se potpisivanjem Sporazuma svi prisutni u sali SANU obavezuju na jednu vrstu kontinuiteta i trajanja od koga će koristi imati njih mnogo više od broja prisutnih.
„Stavljam potpis sa velikim entuzijazmom i to isto očekujem od svojih ruskih kolega“, kazao je Kostić.
Predsednik SANU je direktoru Ruske nacionalne biblioteke uručio trilogiju „Vizantijsko nasleđe i srpska umetnost“, kao i katalog izložbe „Slikari/Ratnici/Svedoci“ uz komentar da je reč o dokumentima stradanja srpskog naroda.
Vislij je nakon potpisivanja Sporazuma održao u Akademiji predavanje „Srpski rukopisi iz fonda Ruske nacionalne biblioteke“.
Ruska nacionalna biblioteka, jedna od najvećih na svetu i najstarija u Rusiji, osnovana je 1795. godine kao Carska javna biblioteka, po odobrenju carice Katarine Velike, sa zadatkom stvaranja celovite zbirke ruskih knjiga štampanih na teritoriji Rusije, štampanih u inostranstvu na ruskom jeziku, kao i svih knjiga o Rusiji i Rusima izdatih na drugim jezicima.
Danas ova biblioteka ima više od 36 miliona naslova, od čega preko 15 miliona knjiga.
Među brojnim dragocenostima, u njenim fondovima nalazi se i nekoliko stotina srpskih srednjovekovnih rukopisa, među kojima Vukanovo jevanđelje, Radoslavljevo jevanđelje, jevanđelje Nikole Stanjevića, kao i 166. list velelepnog Miroslavljevog jevanđelja.
Zajedničkim naporom Ruske nacionalne biblioteke i Srpske akademije nauka i umetnosti, ovo kulturno blago biće prebačeno u digitalnu formu i postati dostupno najširem krugu korisnika.
Za vreme boravka u Srbiji, Vislij će posetiti Narodnu biblioteku Srbije, Biblioteku Patrijaršije SPC, Biblioteku Matice srpske, Ogranak SANU u Novom Sadu i Arhiv na staranju SANU u Sremskim Karlovcima.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.