Pravnici i civilno društvo o promeni Ustava Srbije i uticaju vlasti na pravosudje

Predstavnici udruženja sudija i tužilaca, i organizacija civilnog društva spremni su da se vrate na konsultacije o promenama Ustava Srbija u delu o pravosudju kada budu videli nacrt teksta i kada glavna tema bude ključno pitanje: nezavisnosti pravosudja.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 o pravosudju i osnovnim pravima, Milan Antonijević rekao je na skupu o reformi pravosudja da su napustili konsultacije zato što iz Ministarstva pravde Srbije nema jasnog odgovora kako Vlada vidi izmene Ustava.

„Očekujemo zaista jasnu poruku kako Vlada vidi izmenu Ustava, ne samo nama koji učestvujemo u razgovoru, već i gradjanima. Oni moraju da znaju kako izgleda nacrt izmena, u kojem delu se Ustav menja, da li će zaista garantovati nezavisnost pravosudja i da li će otvoriti neka nova pitanja i u drugim delovima, ne samo u pravosudju“, rekao je Antonijević.

Direktor Komiteta pravnika istakao je da nezavisnost pravosudja mora da se garantuje postojanjem nezavisnih instituicija koje vrše izbor sudija i tužilaca.

„Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT) moraju bez uticaja politike donositi odluke o vršiocima te dve važne funkcije“, istakao je Antonijević u debati „Nastavak reforme pravosudja kao osnov članstva u EU“ u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Fakulteta političkih nauka.

On je ukazao na nužnost da se uticaj Skupštine Srbije izuzme iz procesa donošenja odluke o izboru sudija i tužilaca, i podsetio na posledice ako se to ne uradi, kakva je opstrukcija izbora tužioca za ratne zločine.

Ministarstvo pravde, kako je dodao, u ta dva tela (VSS i DVT) unosi mnogo više politike nego što treba.

Antonijević je rekao da je uslov za vraćanje na razgovore i „da dobijemo papir sa konkrentim nacrtom promena Ustava, da imamo dosta vremena da o tome razgovaramo i da on ne ode pre toga u Venecijansku komisiju na stručno mišljenje“.

Nenad Stefanović, iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, rekao je u debati da je to udruženje zajedno sa ostalim strukovnim udruženjima napustilo javnu raspravu o ustavnim promenama u Ministarstvu pravde zato što nije bilo govora o temama o kojima bi trebalo da bude reči.

„Osnovni zahtev Venecijanske komisije je isključiti politku iz izbora sudija i tužilaca, i smatramo da je to  osnovni motiv što smo ušli u taj postupak izmene Ustava u oblasti pravosudja“, istakao je Stefanović i dodao da „nema mesta ni parlamentu, ni vladi Srbije, u postupku izbora sudija i tužilaca“.

Kako je kazao, jedan od zahteva tužilaca, kao i Evropske unije, jeste da se, kada se radi o promenama Ustava, uticaj politike svede na minimum.

„Mi smo upravo zbog toga napustili javnu debatu kada je Ministarstvo pravde kandidovalo teme kao što su Pravosudna akademija, stručnost nosilaca pravosudnih funkcija, ujednačavanje sudske prakse“, rekao je Stefanović.

On je podsetio da je poslednjih put kada se radilo o pitanju stručnosti usledio krah sa reizborom sudija koji je naneo višemilionsku štetu koju su platili gradjani Srbije.

„Iz tog razloga smatramo da tema stručnosti nije tema za Ustav“, istakao predstavnik udruženja javnih tužilaca.

On je ukazao i na problem ujednačavanja sudske prakse pošto su dobili informaciju da je formirana radna grupa za izradu zakona o tome.

Po tom zakonu će, kako je rekao, „neka državna komisija faktički ujednačavati postupanje sudija i tako im oduzeti pravo na slobodno sudijsko uverenje“.

Stefanović je ocenio da je opasno da u Ustavu piše da sudije sude na osnovu Ustava, zakona „i sudske prakse“, jer to nije u skladu s pravnim poretkom Srbije, već sa anglosaksonskim.

Iz udruženja tužilaca su poručili da su spremni da se vrate u debatu o ustavnim izmenama kada vide nacrt teksta i pošto o tome, umesto o temama koje nisu ustavna materija, budu organizovane javne debate.

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević je na skupu govorila o problemu Pravosudne akademije.

Kako je rekla, prema nekim informacijama, Pravosudna akademija će biti ustavna kategorija. Ona smatra da, ako tako bude, Akademija treba da bude pod ingerencijom VSS i DVT.

Istakavši da je Prvosudna akademija sredstvo da se mladi pravnik obrazuje i razvije veštine da bude dobar sudija, Boljević je ocenila da Ministarstvo pravde želi da to ubaci u Ustav jer to „pravi put za uticaj na pravosudje“.

„Vlast traži nove načine da se ne liši uticaja na pravosudje i Pravosudna akademija je jedan od načina“, kazala je predsednica Društva sudija Srbije.

Debata „Nastavak reforme pravosudja kao osnov za članstvo u EU“ organizovana je u okviru projekta „Evropa za mene“ koji podržava Delegacija EU da bi se javno razgovaralo o temama značajnim za Srbiju u procesu njene evrointegracije.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.