Predsednik EESK: Bez nametanja rešenja u socijalnom dijalogu

Konstruktivan dijalog socijalnih partnera i uzdržavanje države od nametanja rešenja ključni su za uspeh socijalnog dijaloga u Srbiji, izjavio je predsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESK) Jorgos Dasis.

„Svestan da svugde ima teškoća i da se stvari ne mogu popraviti od danas do sutra. Potrebno je razgovarati, i potrebno je da naši srpski partneri, kao i vlada, shvate da se kroz konstruktivan dijalog socijalnih partnera, uz uključivanje drugih organizacija, doći do modela kojim će svi biti zadovoljni“, rekao je Dasis u intervjuu za Betu i EurAktiv.

Podsetio je da EESK sa Srbijom kao zemljom kandidatom saradjuje u okviru mešovitog komiteta.

Kada je reč o modelu socijalnog dijaloga, ocenio je da tripartitni dijalog kakav postoji u Srbiji može da funkcioniše ukoliko Vlada nije tu da nameće mišljenja, a svi partneri se trude da postignu saglasnost a ne da nameću svoja mišljenja.

„Jedna od mogućnosti bila bi da vlada bude prisutna, ali da se uzdržava od glasanja, i da drugi partneri razgovaraju kako bi se došlo do konsenzusa. Ako svako pokušava da nametne svoje vidjenje drugima, to neće funkcionisati“, naveo je on.

Dasis je najavio da EESK, konsultativno telo EU, priprema model za budućnost Unije koji očekuje da će završiti do jula.

Naveo je da za sada ne može da govori o predlozima koji će se naći u tom tekstu jer je rad tek počeo, a na pitanje o njegovom ličnom mišljenju naveo je da je potrebno još više se okrenuti zajedničkoj politici, i politici koja garantuje ekonomsku i socijalnu koheziju.

„Nećemo ostvariti napredak sa gradjanima koji se bore da prežive, koji nekada umiru od gladi i hladnoće. Unija mora da donese odluke u tom pravcu, neke predloge smo u EESC već formulisali, i nadam se da ćemo do jula imati još predloga“, naveo je on.

Ocenio je da je EU uspela da garantuje sjajne domete za gradjane, ali da je od izbijanja krize 2008. godine, koja je kako je precizirao „uvezena u Evropu“, velika načela koja su se nametnula tokom izgradnje Evrope, poput solidarnosti, donekle zaboravljena.

„Od 2014. smo svedoci blage promene mentaliteta, i nadam se da će se predlogom za budućnost EU, koji će biti podnet do kraja godine i nadam se usvojen sledeće godine, poboljšati stanje Unije biti na dobrobit ljudi koji tu žive, a uostalom i Srbije koja će postati članica EU“, rekao je on.

Kao problem je naveo da se „neke vlade zemalja članica ponašaju kao da nema obaveza, već samo prava u EU“, a kao primer je naveo odbijanje nekih zemalja da prime migrante.

„Razočarajvajuće je konstatovati da neke zemlje, čiji gradjani su u prošlosti imali koristi od solidarnosti – bilo je recimo mnogo madjarskih ili poljskih izbeglica u Zapadnoj Evropi, danas odbijaju da odobre malo azila, malo ljudskosti, ljudskim bićima koja to traže“, naveo je on.

Dasis je u EU i pobornik minimalnog prihoda, i naveo je da je ova zamisao usvojena u EESK velikom većinom, a da je sada pitanje pronaći način da postane obavezujući i da se nadju sredstva finansiranja.

„Nemojte misliti da nudimo kule i gradove“, rekao je on, dodajući da je reč o minimalnom prihodu za preživljavanje, koji bi se u zavisnosti od ekonomske razvijenosti razlikovao od zemlje do zemlje.

„Naš cilj je da više ne bude žena i muškaraca, ljudskih bića, koji zimi umiru od zime i gladi. To je neprihvatljivo“, rekao je Dasis. Opširnije na www.euractiv.rs.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.