Profesor Vuković: Navikli smo na eroziju socijalnih prava

 U Srbiji se u poslednje dve decenije prebacuje odgovornost sa države na gradjane i porodične budžete, pa smo navikli smo na eroziju socijalne politike normalno nam je da deci plaćamo udžbenike, dopunsku nastavu, časove stranog jezika, sport… – ocenio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Danilo Vuković.

On je povodom Svetskog dana socijalne pravde, 20. februara, za portal UGS Nezavisnost rekao da je globalni neoliberalizam veoma uticao i na društvo u Srbiji.

„Za neoliberalizam se često kaže da je to kapitalizam kome se niko ne suprotstavlja, a najmanje radnici ili radnička klasa. U njegovoj osnovi stoji kapital, a kapital je kao i vlast: ako nema ograničenja, on će težiti da se širi, razvija i da brine primarno o svojim interesima, isto kao što to rade vlade bez opozicije ili autokrate bez političkih protivnika“, rekao je Vuković.

Ukazao je da je u Srbiji „snažno nasledje socijalizma“, i da su gradjani navikli da država značajno brine o zdravlju, obrazovanju i blagostanju gradjana.

„Ali, isto tako imamo i snažne uplive kapitala koji postepeno, mic po mic, kako se kaže, pomeraju granice naših prava. To se može videti u mnogim oblastima. Na primer, sve više radnika radi na privremenim i povremenim poslovima ili u neformalnoj ekonomiji. Takvi radnici su jeftiniji za poslodavce, zamenljiviji i sa manjim potencijalom da ‘ucenjuju’ poslodavce i traže bolje uslove rada“, kazao je Vuković.

Ocenio je da svoje interese, bolje od drugih, uspevaju da zaštite neki pojedinci i društvene grupe, poput zaposlenih u javnom sektoru.

Neoliberalizam, po njegovim rečima, nije isti, na primer, na prostoru Evropske unije i na Zapadnom Balkanu.

„Zahvaljujući globalizaciji svetske ekonomije, proizvodnja se izmešta u zemlje sa jeftinom radnom snagom, pogotovo proizvodnja koja nije posebno sofisticirana ili tehnološki napredna. Tako se, na primer, u Srbiji prave creva za gorivo ili čarape, a u Zapadnoj Evropi tehnološki napredniji proizvodi kao što su lekovi, automobili… Sa druge strane, za niskokvalifikovane i slabo plaćene poslove u evropskim zemljama često konkurišu trajni ili privremeni migranti“, rekao je Vuković.

Dodao je da je u razvijenim zemljama i mnogo viši nivo radnih i socijalnih prava.

Odgovarajući na pitanje zašto u političkoj areni Srbije nema ozbiljnih i uticajnih zastupnika interesa radničke klase, Vuković je rekao da ni u zapadnim zemljama partije levice nisu ono što su bile, odnosno pomerile su se ka centru, pokušavajući da privuku i srednje slojeve.

„Radnička klasa nije ono što je bila. Danas radnici u razvijenim zemljama mogu da uživaju u materijalnom standardu koji su ranije imali srednji ili viši slojevi. Mogu da imaju, na primer, automobile, stanove ili kuće, mogu da putuju na letovanja i zimovanja, da prikupljaju uštedjevinu. U takvim okolnostima, interesi radnika više nisu tako jasno definisani kao kada su njihovi roditelji bili radnici, pre nekoliko decenija“, rekao je Vuković.

Istakao je da u mnogim zemljama interese radnika sada predstavljaju populisti koji se bore protiv imigranata i čuvaju nacionalnu kulturu, više nego prava radnika.

„Oni koji ne idu za njima, okupljaju se oko drugih ideja, kao što su ekologija, lokalni ili nacionalni identiteti, prava seksualnih manjina i slično. To su teme koje više pokreću nego prava radnika“, naveo je Vuković.

Naveo je i da su u Srbiji propast socijalizma, raspad Jugoslavije i decenije siromaštva koje su nastupile s razvojem divljeg kapitalizma, doveli do toga da druge ideje okupiraju birače.

„Nekada su to nacionalne ideje, a nekada ideje socijalne pravde, samo sada usmerene protiv nove političke i ekonomske elite koja se obogatila u divljoj privatizaciji, protiv korupcije i zloupotrebe države i njene imovine. Upravo na tom talasu je i Srpska napredna stranka došla na vlast. I oni su, paradoksalno, delu radnika u Srbiji doneli nešto – poslove. Po pravilu loše plaćene i sa malim stepenom zaštite, ali ipak poslove“, rekao je Vuković.

Na pitanje zašto uprkos rastućim socijalnim nejednakostima u Srbiji nema masovnih radničkih pokreta i većih socijalnih protesta, Vuković je odgovara da je globalnom slabljenju levih i radničkih pokreta doprinela i mala zainteresovanost gradjana za politiku.

„Više od 70 odsto gradjana Srbije nije zainteresovano za politiku, a tek svaki deseti je učestvovao u nekom skupu ili protestu. Treće i posebno važno za sadašnju političku situaciju: danas je stanje u Srbiji bolje nego što je bilo, na primer, devedesetih. Iako je siromaštvo rašireno, a nejednakosti medju najvećima u Evropi, dobar deo ljudi živi bolje ili makar dovoljno dobro da ih socijalna situacija neće isterati na ulične proteste“, kazao je on.

Kako je istakao, „za artikulisanje ideja i protesta potrebni su akteri koji će to raditi – sindikalni lideri, gradjanski aktivisti i političari“, a da se čini se da oni koji su sada na sceni nisu preterano uspešni u tom poslu.

Skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila 20. februar za Svetski dan socijalne pravde. Polazište UN je bila ideja da globalizacija tržišta bez prepreka u kretanju investicija može da podstiče ekonomski razvoj i poboljša životni standard ljudi širom planete, ali da je to moguće samo ukoliko se ljudska prava, rodna ravnopravnost i dostojanstvo postave u temelje razvoja.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.