Radovi gravera iz Niša jedinstveni u Srbiji zbog trodimenzionalnosti
Nišlija Petar Topoljski već tri decenije bavi se gravurom oružja i važi za jednog od najboljih, ako ne i najboljeg majstora tog zanata, jer za razliku od drugih gravera koji slike dobijaju crtanjem i senčenjem, on gravure radi u tri dimenzije.
Na njegovim gravurarma medvedi, jeleni i druge životinje izgledaju kao „žive“, mogu i da se vide i da se dotaknu.
Gravurom, ali i duborezom, Topoljski je počeo da se bavi 1991. godine, otprilike u isto vreme kada je krenuo i u lov. Do tada se bavio podvodnim ribolovom i podvodnom fotografijom uglavnom na moru u Hrvatskoj, ali i brojnim drugim morima.
„Kako zbog rata u Hrvatskoj tamo više nisam mogao da idem, okrenuo sam se lovu. Kupio sam pušku, medjutim, bila je sasvim obična. U katalozima sam gledao puške izgravirane, doterane, ali nisam mogao da ih kupim jer su u to vreme koštale po 20.000 ili 30.000 evra“, kazao je Topoljski za agenciju Beta.
Iako nije imao nikakvo iskustvo, dodao je, gravuru na svojoj puški je odlično uradio, a onda je izgravirao i puške svojih prijatelja u Prištini gde je radio u policiji sve do 1999. godine.
„Tako sam krenuo da se bavim graviranjem. Nisam išao ni u kakve graverske škole, samouk sam. Da bih mogao da slobodno radim morao sam da polažem majstorski ispit i dobijem sertifikat. Položio sam ispit najpre za gravera, a potom za duborez“, rekao je Topoljski.
Prema njegovim rečima, protekle tri decenije koliko se bavi gravurom i duborezom, kroz njegovu malu radionicu prošlo je mnogo puški, noževa i pištolja i kutija za oružje, a izradjivao je i ostale potrepštine za lovce, poput lovačkih kravata, šešira i ukrasa.
Kako je kazao, učestvovao je na brojnim sajmovima i osvojio na desetine diploma i nagrada.
„U Nirnbergu je nož koji sam izgravirao proglašen za ‘nož godine’. U Kragujevcu, gradu gravera, za gravure sam tri puta osvajao ‘grand pri’. Posebnost mojih radova je u toj trodimenzionalnosti, u tome što ja ne crtam na metalu ili drvetu već ‘kopam'“, objasnio je Topoljski.
Njegovi radovi, dodao je, nalaze se maltene širom Evrope i sveta, a medju njima se ne nalaze samo gravirani komadi oružja, već i slike i ikone.
„Graviram staklo i ikonu Svetog Djordja sam recimo uradio za našeg čoveka iz Australije. Radim i ulje na platnu. Medju slikama koje sam naslikao je i portret mog sina kojeg su Albanci oteli i ubili na Kosovu 2000. godine. Radio je tamo sa Lekarima bez granica“, kazao je Topoljski.
U svom domu u Nišu, Topoljski ima i sopstvenu malu kolekciju noževa koje je gravirao, ali i lovačkih trofeja, lula i drugih starina.
Dodao je da se od ovog zanata danas može skromno da zaradi jer se cene graviranja kreću od 200 evra pa do nekoliko hiljada evra, što je, kako kaže, za narod previše skupo.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.