Raketni sistem Buk – najbolji za PVO zaštitu na malim i srednjim visinama
Raketni sistem protiv-vazdušne odbrane (PVO) tipa Buk, čiji je nabavku iz Belorusije najavio ministar odbrane Zoran Djordjević, predstavlja jedan od najmodernijih raketnih sistema srednjeg dometa i nalazi se u naoružanju gotovo 15 zemalja širom sveta.
Namenjen je uništavanju aviona i helikoptera na malim i srednjim visinama ali ima mogućnost uspešnog dejstva i po krstarećim raketama, vodjenim bombama i bespilotnim letelicama.
Koncepcijski je nastao sredinom 70-ih godina prošlog veka, kao radikalna modernizacija raketnog sistema Kub, koji se i dalje nalazi u naoružanju Vojske Srbije, da bi prve verzije Buk-a u naoružanje Svojetskog saveza počele da ulaze početkom 80-ih godina.
Prvobitno je zamišljen da bude korišćen za PVO zaštitu mehanizovanih jedinica Kopnene vojske SSSR, ali je svojim dobrim karakteristikama prevazišao taktičko-tehničke zahteve pa je korišćen i za PVO zaštitu teritorije.
Prednost Buk-a u odnosu na ranije sisteme za PVO teritorije je što je veoma mobilan, odnosno što su i osmatrački i nišanski radar, lansirno orudje, stanica za vodjenje i ostali uredjaji postavljeni na gusenična vozila, što znatno olakšava manevar u borbi i tako otežava dejstvo protivnika po rasporedu baterije.
Osim toga, senzori su znatno otporniji na elektronsko ometanje u odnosu na sisteme Kub ili Neva, koji su u naoružanju VS, a Buk ima i veći domet (kosu daljinu do cilja) i može da dejstvuje po više ciljeva istovremeno.
Ministar odbrane Zoran Djordjević najavio je juče, po povratku iz Belorusije, da će VS nabaviti dva diviziona (bataljona) raketnog sistema Buk M1, uz mogućnost da se onda taj sistem modernizuje na model BM.
Model Buk M1, čiju je nabavku najavio Djordjević, predstavlja najčešći model u naoružanju širom sveta. Posle njega razvijen je i model M2, ali je on još u ograničenoj upotrebi u Rusiji, dok je Belorusija razvila svoj sistem modernizacije BM, koji znatno unapredjuje mogućnosti osnovnog modela.
Prema dostupnim podacima, raketni sistem Buk M1 ima domet od 35 kilometra po (kosoj) daljini i 22 kilometra po visini. Na svakom samohodnom lansirnom orudju ima po četiri rakete koje lete brzinom tri puta većom od zvuka, a baterija Buk-a moze da dejstvuje po šest ciljeva istovremeno sa 12 raketa.
Verovatnoća pogotka sa dve rakete na cilj koji manveriše je procenjena na više od 90 odsto.
Raketni sistem Buk korišen je u nekoliko sukoba u poslednjoj deceniji a najveću pažnju privukao je u sukobima u Gruziji i u Ukrajini.
Prema pretpostavkama analitičara, gruzijski Buk sa, kako se veruje, ukrajinskom posadom, odgovoran je za obaranje tri ruska jurišnika Suhoj 25 i jednog taktičkog bombardera Tupoljev 22M u kratkotrajnom ratu 2008. godine.
Najveću pažnju privukle su tvrdnje da je Buk, za koji još nije definitivno utvrdjeno da li je pripadao Ukrajini, proruskim pobunjenicima u Donjecku ili čak i samoj Rusiji, oborio putnički avion Boing 777 iz Malezije u kojem je iznad istočne Ukrajine poginulo gotovo 300 ljudi.
Taj sistem trenutno se koristi u 13 zemalja. Osim u Rusiji i Belorusiji, u aktivnoj je upotrebi u Ukrajini, Alžiru, Azerbejdžanu, Egiptu, Gruziji, Indiji, Iranu, Severnoj Koreji, Kini, Siriji i Venecueli, dok je Finska svoje Buk-ove stavila u rezervu.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.