Srbija i svet danas obeležavaju Dan primirja u Prvom svetskom ratu (foto, video)

Srbija i svet danas obeležavaju Dan primirja u Prvom svetskom ratu u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u francuskom gradu Kompjenu potpisano primirje i okončan Prvi svetski rat. Primirje je potpisano u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša.

Primirje je potpisano u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, stupilo je na snagu u 11 sati i bilo je na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine

U Srbiji je ovaj dan prvi put obeležen 2012. godine.

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, a u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.

U pitanju je ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i planini Nidže na najvišem vrhu Kajmakčalana na kojoj je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe tokom stvaranja preduslova za proboj Solunskog fronta.

Cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović, a poznat je kao „cvet feniks“, jer čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, može da oživi.

Upravo zato je Natalijina ramonda i izabrana za simbol obeležavanja tog važnog datuma – da ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata.

U Prvom svetskom ratu Srbi su podneli veliku žrtvu, jer je poginulo oko 1,3 miliona građana, što je u tom trenutku predstavljalo gotovo trećinu ukupnog srpskog stanovništva.

Osim u Srbiji, Danu primirja u Prvom svetskom ratu posebna pažnja poklanja se u Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta.

I druge države se na taj ili neki drugi dan, sećaju palih boraca i nastradalih civila na sličan način.

Tako se u Velikoj Britaniji u periodu pred Dan sećanja, kako se takođe naziva Dan primirja, gotovo celokupno stanovništvo, a posebno državni zvaničnici, službenici, medijski radnici i druge kategorije građanstva na reverima nose stilizovani cvet bulke.

Crveno-crni cvet divljeg maka koji je, prema poeziji i predanju, prvi posle rata nikao na poljima Flandrije na kojima su stradali milioni vojnika, deli se i stranim učesnicima komemoracija na vojnim grobljima.

U Rusiji se na sličan način obeležava Dan pobede u Drugom svetskom ratu kada volonteri, po pravilu mladi, dele na ulicama gradova narandžasto-crne trake, georgijevsku lentu (u bojama sa Ordena Svetog Đorđa).

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.