U trendu

Srbija medju 10 zemalja u svetu sa najvećim padom demokratije

Više od polovine demokratskih zemalja u svetu je nazadovalo u protekloj deceniji, a Srbija je jedna od 10 država u kojima je zabeležen najveći pad demokratije, navodi se u danas objavljenom izveštaju Međunardnog instituta za demokratiju i izbornu podršku (IDEA).

Već pet godina za redom broj zemalja koje se kreću ka autoritarizmu je otprilike tri puta veći od onih koje idu u demokratskom pravcu. Apsolutni broj demokratija se smanjuje, a od 2020. godine ni Srbija, Mali i Obala Slonovače nisu više demokratije, navodi se u izveštaju „Stanje demokratije u svetu 2021“.

„Ovaj izveštaj naglašava demokratski slom u Srbiji, jer se posle ozbiljnih problema sa izborima 2020. ne može više smatrati demokratijom. To dovodi u pitanje buduće članstvo Srbije u Evropskoj uniji“, naveo je u predgovoru izveštaja o Evropi Adam Bodnar, dekan Pravnog fakulteta poljskog Univerziteta društvenih i humanističkih nauka.

U izveštaju se podseća da Srbija prvi put posle 20 godina nije više u kategoriji demokratija nego hibridnih režima.

„Srbija, koja nazaduje od 2013, konačno je postala hibridni režim 2020. Tokom tog perioda, vladajuća Srpska napredna stranka je ograničila i diskreditovala civilno društvo i uvela ograničenja slobode medija“; navodi se u izveštaju.

IDEA u dokumentu o demokratiji u Evropi navodi da je kvalitet demokratija stagnirao ili opao za protekle dve godine, ne malim delom zbog pandemijske krize.

„Na Zapadnom Balkanu i drugim zemljama istočne Evrope, dugotrajne slabosti u tim novim demokratijma dodatno su pojačane pandemijom“, navodi se u izveštaju i dodaje da je legitimitet mnogih vladajućih elita u tom regionu narušen zbog njihovog nastojanja da dobiju nejednaku izbornu prednost tokom pandemije, zastrašivanja političke opozicije i nastojanja da dodatno oslabe integritet medija.

Pandemija je u zemljama Zapadnog Balkana, istočne Evrope i Kavkaza, dodaje se, uništila gradivne blokove demokratije, uključujući pravedne izbore, slobodu udruživanja i izražavanja i kontrolu vlade.

Sloboda izražavanja i medija bila je ugrožena i pre pandemije, a tokom pandemije je dodatno nazadovala, i to ne samo u autoritarnim režimima. „Opasne prakse“ kretale su se od nekooperativnog odnosa državnih zvaničnika prema novinarima do uzmenimaravanja i pretnji medijima.

Nekoliko zemalja, uključujući Srbiju, iskoristile su navodnu opasnost od dezinformacija o pandemiji za dalje gušenje slobode govora.

Vlasti u Srbiji su takođe pokušavale da ograniče pristup informacijama i kontakte novianra sa zdravstvenim radnicima, kao i da ućutkaju kritičare i spreče izveštavanje u pandemiji.

Pandemija je takođe bila veliki test za slobodne izbore, a pojačane onlajn kampanje povećale su i značaj dezinformacija, stranog mešanja i zloupotrebe podataka.

Izborno okruženje u Srbiji 2020. odlikovale su duboke političke podele, bojkoti parlamenta i izbora i društvena polarizacija, uz „opasnu fuziju“ državnih i partijskih resursa i korišćenje komunikacije o pandemiji za dobijanje izbornih koristi.

Zbog bojkota parlamenta pre pandemije, a zatim i bojkota parlamentarnih izbora, jer su opozicione partije tražile odlaganje izbora dok se ne obezbede jednaki i fer uslovi, Srbija je zabeležila značajan pad po kriterijumima čisti izbori, sloboda izražavanja i efikasan parlament.

Srpski parlament, dodaje su u izveštaju, nije vršio proaktivan i suštinski nadzor izvršne vlasti.

Nasilje nad ženama i porodično nasilje je povećano tokom pandemije, a Srbija je i po tom pitanju u grupi zemalja u kojima je najviše porastao broj žena koje su tražile pomoć.

U izveštaju se ističe da je više od polovine demokratija u svetu nazadovalo u najmanje jednom aspektu demokratije u proteklih 10 godina.

Među zemljama koje su zabeležile najveći pad od 2010, mereno po svih 16 kriterijuma demokratije koji su ocenjivani u ovom izveštaju, nalaze se Srbija, Poljska, Slovenija, Mađarska, Turska, Nikaragva i Brazil.

„Broj zemalja u kojima demokratija nazaduje nikada nije bio viši nego u poslednjoj deceniji. Pošto su mnoge od tih zemalja velike, one predstavljaju više od 30 odsto svetske populacije. Sada 70 odsto svetske populacije živi ili u nedemokratskim režimima ili u zemaljama sa opadajućom demokratijom. Procenat svetskog stanovništva koji živi u jakim demokratijama je samo 9 odsto“, navodi se u izveštaju.

Hibridni režimi sa najvećim brojem kriterijuma po kojima je 2020. zabeležen petogodišnji demokratski pad su Obala Slonovače, Gvineja, Srbija, Tanzanija, Turska i Zambija.

U Evropi ima tri hibridna režima (Srbija, Rusija i Turska), dva autoritarna režima (Azerbejdžan i Belorusija) i 39 demokratija.

U izveštaju se posebno ukazuje na pogoršanje demokratije u članicama EU Mađarskoj, Poljskoj i Sloveniji, gde je pandemija „pogoršala bolesti nagomilane tokom protekle decenije“.

„Pandemija nas uči da nam je potrebna ne samo vakcina protiv kovida-19, nego da nam je očajno potrebna vakcinacija protiv nedemokratskih tendencija u nekim delovima Evrope, jer se virus autoritarizma može lako proširiti“, navodi se u izveštaju.

//

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar