Srpska dijaspora „iskopava Dražu“

Državna komisija utvrdila je da relevantni dokumenti o mestu i lokaciji pogubljenja generala Mihailovića nisu sačuvani, da su verovatno nestali tokom šezdesetih godina u arhivskoj građi koja je uništavana posle Brionskog plenuma, ističe za Sputnjik istoričar Bojan Dimitrijević povodom inicijative koju je tim povodom pokrenuo Srpski kokus Kongresa SAD.

Kopredsedavajući Srpskog Kokusa u Kongresu SAD, kongresmen Ted Po iz Teksasa uručio je pismo premijerki Srbije Ani Brnabić u kojem traži da budu objavljena dokumenta u vezi sa suđenjem i pogubljenjem Dragoljuba Draže Mihailovića. U pismu se navodi da je general Mihailović igrao ključnu ulogu u spasavanju stotine stranih pilota tokom Drugog svetskog rata, uključujući i američke.

„On i ljudi kojima je komandovao pokazali su izuzetnu hrabrost u odbrani naših pilota tokom misije ’Haljard‘, tako da verujem da bi u čast i uspomenu na njega okolnosti njegove smrti trebalo da se učine javnim“, piše u pismu.

„Iz Čikaga moji“ nedovoljno upućeni?

Srpski kokus u Kongresu dosta zavisi od srpske dijaspore u Americi, kaže za Sputnjik istoričar Predrag Marković, a tamo postoji grupa koja neguje ravnogorske tradicije.

„Oni nisu sasvim upućeni. Bezbroj puta su objavljeni dokumenti o suđenju Draži Mihailoviću. U poslednje vreme su u velikoj meri objavljeni i dokumenti UDBE o tome. Tako da ne znam šta bi tu moglo novo da se sazna. Kongresmen sigurno reaguje na neku inicijativu tih ljudi koji ga podržavaju i imaju, kao i sve slične grupe, neke svoje opsesivne teme“, smatra Marković.

S druge strane, Bojan Dimitrijević iz Instituta za savremenu istoriju napominje da ne zna lične motive kongresmena Poa, ali ističe da je sudbina generala Mihailovića stvar o kojoj se govorilo i govori u Americi u srpskim emigrantskim iseljeničkim krugovima.

„O Mihailoviću se govori i u onim krugovima američkog veteranskog društva koji su bili vezani za ovaj prostor i koji su još od 1945. vrlo teško prihvatili da je Mihailović, koji je spasavao američke vazduhoplovce i prosto bio američki saveznik, bio na taj način pogubljen i da je to čovek o kome ni dan-danas ne znamo gde je sahranjen, niti znamo te poslednje trenutke posle suđenja do streljanja“, dodaje Dimitrijević za Sputnjik.

Prema mišljenju Predraga Markovića, u pitanju je birokratska inercija i verovatno je Srpski kokus dobio neko pismo da se to traži, a američki kongresmeni su obavezni da odgovaraju zahtevima svog biračkog tela.

Žeđ za novim detaljima

„To je zahtevalo udruženje Srba iz Čikaga, koje, naravno, ne prati situaciju. Ako hoće da rehabilituju ravnogorce, na primer, ima mnogo boljih stvari nego što su materijali sa suđenja. Recimo, ’Haljard‘, operacija spasavanja američkih pilota, mnogo je dramatičnija i bolja akcija za poboljšanje imidža ravnogoraca u američkoj i svetskoj javnosti. No, suđenje nema veze sa tim“, navodi Marković.

Možda ti ljudi nisu baš sasvim u materiji, smatra Bojan Dimitrijević, ali je jasno da oni traže verovatno nove detalje o Mihailoviću.

„Kao čoveku, američkom savezniku koji je na kraju izdan i pogubljen bez nekog traga. To je za srpsku javnost, reklo bi se, nešto više poznato s obzirom da smo mi ovde i pre desetak godina imali državnu komisiju koja je utvrđivala te okolnosti njegovog i isleđenja i pogubljenja i sve ono ostalo“, precizira Dimitrijević.

Meni se to učinilo kao dobrodošao momenat u obnavljanju nekih pozitivnih strana između srpsko-američke istorije u proteklih stotinu godina, dodaje taj istoričar.

„Državna komisija, čiji sam i ja član bio 2009. i 2010. godine, utvrdila je da relevantni dokumenti o mestu i lokaciji pogubljenja generala Mihailovića i ostalih sa tog suđenja nisu sačuvani, da su najverovatnije nestali tokom šezdesetih godina prošlog veka u onoj arhivskoj građi koja je uništavana posle Brionskog plenuma, tako da nismo definisali tačnu poziciju, niti vreme, ni mesto njegovog pogubljenja“, ističe Dimitrijević za Sputnjik.

Kako se kalio proces četnicima

Ono što je komisija utvrdila na bazi građe koja postoji u Državnoj bezbednosti, navodi dalje on, jeste da je samo Nikola Kalabić imao određenu vezu u hapšenju generala Mihailovića, a svi ostali dokumenti ne postoje ili bar nisu na lokaciji gde bi trebalo, a to je u građi Državne bezbednosti Srbije.

„Ti dokumenti su nalik na mnoge takve procese širom Istočne Evrope. Oni najviše liče na proces vođama poljske vojske u otadžbini koja se zvala Armija Krajova i bili su optuženi kao izdajnici. U tom ideološkom ratu koji je nastavljen i posle Drugog svetskog rata nove komunističke vlasti su sudile mnogima“, ističe Predrag Marković.

Bojan Dimitrijević tvrdi da je reč o klasičnom montiranom procesu gde je Mihailović u suštini „sudski ubijen“ i sve je bilo napravljeno tako da ne samo on, nego i čitava njegova organizacija, čitav pokret i čitava bivša država kraljevina Jugoslavija budu na neki način osuđeni.

„To je, reklo bi se, ključna poenta tog suđenja — da su osuđene sve građanske i nacionalne struje u srpskom društvu sem komunističke koja je bila pobednik“, napominje Dimitrijević.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Radoslav Radović

    A gdje su svi ti gadovi i smradovi koji su vedrili i oblačili punih 45 godina i koji su mu sudili i presudili tako da mu se ni za grob ne zna?Gdje je cijela armija tih idiota koja je čitav četnički pokret proglasila izdajničkim i zločinačkim? Ima se utisak da i dan danas ta bagra ima najveći uticaj na Srbiju dok je do kraja ne razvale i raskuće.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike