Štada grupa: Evropljane brine sezona gripa

Pojačan strah od svake vrste virusnih infekcija, jedna je od posledica pandemije kovid 19, pokazuje Zdravstveno istraživanje farmaceustske kompanije Štada koje je obuhvatilo preko 30.000 ispitanika u 15 zemalja, među kojima je i Srbija.

Kako je navedeno, hladni jesenji dani otvaraju sezonu prehlade i gripa, ali posle dve godine kovid pandemije, mnogi Evropljani osećaju nelagodnost i na sam pomen virusnih infekcija, pa strahuju kako od novih mutacija korona virusa, tako i drugih, sličnih infekcija.

U Srbiji, rezultati Štadinog istraživanja pokazuju da 45 odsto građana namerava da i dalje drži distancu kao meru zaštite od respiratornih infekcija, 36 odsto će nastaviti redovno da dezinfikuje ruke, a trećina će svakodnevno nositi masku.

Iako maska u većini zemalja više nije obavezno sredstvo zaštite, veoma je poželjna i među Špancima 52 odsto, Portugalcima 44 odsto i Italijanima 41 odsto.

Istraživanje otkriva i da je 43 odsto Evropljana zabrinuto kako će okolina reagovati ukoliko budu kijali ili kašljali u javnosti. Ova briga je posebno izražena među Austrijancima (55 odsto), Portugalcima (53 odsto) i Srbima (52 odsto), dok o tuđem mišljenju, po ovom pitanju, manje brinu Nemci (39 odsto) i još manje Španci (30 odsto).

Vodeći se narodnom „bolje sprečiti, nego lečiti“ Evropljani najčešće uzimaju vitaminske i mineralne suplemente kako bi ojačali imunološki sistem i izbegli kašljanje, kijanje ili povišenu temperaturu.

Dodaci ishrani, ukoliko se uzimaju redovno i u preporučenoj dozi, svakako mogu biti podrška jačanju odbrambene snage organizma, a Štadino istraživanje pokazuje da su vitaminski i mineralni preparati najpopularniji u istočnoj Evropi i na Balkanu. Žene (54 odsto) ih koriste češće nego muškarci (44 odsto).

Građani Srbije prednjače u naklonosti prema dodacima ishrani pa njih čak 69 odsto uzimaju preparate za jačanje imunološkog sistema. U stopu ih prate Česi 66 odsto, Rumuni 64 odsto i Poljaci 59 odsto.

Ovakvoj prevenciji manje su skloni Nemci 26 odsto, Francuzi 26 odsto, Holanđani 24 odsto, Belgijanci 23 odsto, Austrijanci 22 odsto. Ipak, samo nešto manje od petine (18 odsto) odraslih Evropljana kažu da ne uzimaju nikakvu vrstu dodataka ishrani.

Kada su u pitanju prirodni lekovi i biljni preparati, koriste ih svega 26 odsto Evropljana u odbrani od virusnih infekcija. Istraživanje je i u ovom slučaju pokazalo da su najveći pobornici prirodnih lekova građani Rumunije 45 odsto i Srbije 41 odsto.

Multinacionalna korporacija Štada devetu godinu zaredom organizuje ispitivanje javnog mnjenja evropske populacije po pitanju zdravstvenih navika i odnosa prema zdravlju.

Štadinim Zdravstvenim izveštajem za 2022. obuhvaćeno je 15 zemalja: Austrija, Belgija, Češka, Francuska, Nemačka, Italija, Kazahstan, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Srbija, Španija, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.