Štadin Zdravstveni izveštaj za 2022: Pogoršanje zdravstvenih uslova u Evropi

Godišnje istraživanje multinacionalne korporacije Štada (Stada) u 15 evropskih zemalja, uključujući i Srbiju, pokazalo je da je pandemija korona virusa iz korena promenila način života, drastično uzdrmala zdravstveni sektor, urušila fizičko i mentalno zdravlje i posledično dovela do pada zadovoljstva zdravstvenim sistemom, objavljeno je danas.

Podseća se da Štada već devet godine zaredom organizuje ispitivanje javnog mnjenja evropske populacije po pitanju zdravstvenih navika i odnosa prema zdravlju, a četvrto međunarodno istraživanje za Zdravstveni izveštaj 2022. obuhvatilo je više od 30.000 ispitanika, starosti između 18 i 99 godina.

Istraživanje, koje je sprovedeno u Austriji, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Kazahstanu, Holandiji, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji, Španiji, Švajcarskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Srbiji, uradjeno je kao doprinos zdravstvenoj edukaciji, boljem uvidu u zdravstvene navike i zdravstvene potrebe šire populacije, navedeno je u saopštenju.

Reprezetnativnu onlajn studiju za Štadu je sprovela kompanija „InSites Consulting“.

„Putem Štadinog Zdravstvenog izveštaja nastojimo da pružimo naučno verifikovane podatke da bismo stimulisali debate vezane za zdravstvene trendove i potrebne mere da bi se dalje podržao neprocenjiv rad koji naši partneri od poverenja, bilo da su to lekari, bolnice, vlade, farmaceuti, svakodnevno obavljaju za pacijent“, rekao je generalni direktor Štade Peter Goldšmit (Peter Goldschmidt).

Ključni pokazatelji Štadinog Zdravstvenog istraživanja 2022. ukazuju da je širom Evrope značajno opao procenat zadovoljstva uslugama koje pružaju nacionalni zdravstveni sistemi.

Kako je navedeno, dve godine pandemije nisu bile teške samo za evropsku populaciju, već i za njihove zdravstvene sisteme, pa je otuda poslednje tri godine zadovoljstvo zdravstvenim sistemima u stalnom padu i to sa 78 odsto zadovoljnih Evropljana u 2020. i 74 odsto zadovoljnih u 2021. na samo 64 odsto zadovoljnih Evropljana u 2022.

Nivo stresa raste, kvalitet sna je sve lošiji, a svaki šesti Evropljanin oseća da je „na ivici sagorevanja“.

Samoprocenjeni „nivo sagorevanja“ – kod ljudi koji su iskusili takva stanja ili veruju da su na ivici sagorevanja – dostigao je najviši nivo od 59 odsto u proseku svih vremena u Evropi.

Stanovnici istočnoevropskih zemalja osećaju se posebno ugroženim, pa tako 20 odsto građana Srbije tvrde da su doživeli „sagorevanje na poslu“, dok 21 odsto osećaju da su na ivici da dožive tu vrstu sloma, što je iznad globalnog proseka od 15 odsto.

Rumuni se osećaju još ugroženije, njih 31 odsto je već doživelo takvo iskustvo, a u Poljskoj čak 70 odsto ističe da su iskusili osećaj sagorevanja bar jednom u životu, pokazalo je istraživanje.

Što se tiče opšteg mentalnog zdravlja, svaki treći Evropljanin tvrdi da mu se mentalno zdravlje pogoršalo, a posebno su zabrinuti građani Austrije 37 odsto, Italije 35 odsto i Portugala 35 odsto.

Rezultati istraživanja u Srbiji pokazuju da se nivo stresa kod 40 odsto građana jako uvećao od pojave pandemije, što je iznad globalnog proseka koji iznosi 37 odsto.

Zbog straha od korone jedna trećina lošije spava, a 27 odsto se žali da im se pogoršalo mentalno zdravlje i da su u privatnom životu manje srećni nego ranije 21 odsto.

Svakodnevni problemi najviše remete san Poljacima 47 odsto i Špancima 40 odsto, ali i građanima Srbije 34 odsto, koje dodatno muče i strahovi i loše misli 31 odsto, što je iznad globalnog proseka od 26 odsto.

Anksioznost najviše muči Italijane, pa ih je čak 42 odsto noću budno zbog strahova i zebnje.

Portugalci (25 odsto) ne spavaju zbog brige o novcu, Britancima (21 odsto) san remete urinarni problemi, dok Nemcima (18 odsto) smeta buka koja dolazi iz okoline.

Takodje se okazalo da su žene ugroženije.

Kako je navedeno, čak 65 odsto žena je izjavilo da češće osećaju da su u riziku od sagorevanja nego muškarci (53 odsto).

Zbog straha od kovid infekcije, zakazane lekarske kontrole je tokom kovid pandemije otkazalo je 37 odsto Rumuna, 36 odsto Čeha, isto toliko Italijana i 30 odsto gradjana Srbije, što je znatno iznad globalnog proseka od 24 odsto.

U isto vreme zakazivanje pregleda tokom pandemije kod lekara opšte prakse u anketi je označeno kao „pravi izazov“ u ​​nekoliko zemalja, među kojima je i Srbija.

Raste i procenat Evropljana koji nastoje da žive zdravim stilovima života.

Da se hrani zdravije reklo je 50 odsto Španaca i 48 odsto gradjana Srbije, što je znatno iznad globalnog proseka od 40 odsto.

O poboljšanju ishrane manje brinu Britanci (30 odsto) i Belgijanci (31 odsto).

Unos dodataka ishrani, vitamina i minerala povećeli su na prvom su mestu Česi (49 odsto), Poljaci (45 odsto), kao i 37 odsto građana Srbije, što je znatno iznad globalnog proseka od 26 proceneta, navedeno je u istraživanju.

Većem unosu suplemenata nisu skloni Francuzi (17 odsto) i Španci (14 odsto).

Savete lerkara, prema rezultatima istraživanja, disciplinovano sledi 40 odsto Portugalaca i 30 odsto Španaca, što je znatno iznad globalnog proseka od 25 odsto.

Kada su u pitanju građani Srbije, ovim se pohvalilo 23 odsto ispitanih.

Da više brinu o kvalitetu života i pohađaju časove fitnesa istaklo je 18 odsto Pljaka i 17 odsto Italijana, za razliku od svega četiri odsto građana Srbije koji su se pohvalili navedenim aktivnostima.

Štadin Zdravstveni izveštaj za 2022. godinu ukazao je i da Evropljani ostaju verni maloprodajnim apotekama, uprkos rastućoj konkurenciji onlajn prodaje.

U Evropi i dalje 56 odsto korisnika fizički posećuju apoteku više puta mesečno, od kojih 27 odsto više puta na nedeljnom nivou.

Evropljani žele i cene savet apotekara, pa se individualno savetovanje smatra integralnom i važnom uslugom.

Tik iza individualnog savetovanja u anketi je kao poželjna, naznačena mogućnost onlajn naručivanja lekova iz lokalne apoteke (33 odsto).

Tako rezultati Zdravstvenog izveštaja sugerišu da bi u bliskoj budućnosti, glavni zahtev za apoteke mogao biti iznalaženje načina da se kombinuju pomenuti zahtevi, što se lako može postići uz pogodnosti koje nudi digitalno doba.

„To što o zdravlju ljudi brinemo kao pouzdan partner, zahteva od nas da podelimo rezultate istraživanja i razgovaramo o ovim saznanjima sa farmaceutima i svim drugim zainteresovanim stranama u oblasti zdravstvene zaštite širom Evrope, i na taj način doprinesemo boljem pristupu pacijenata visokokvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti“, zaključio je Goldšmit.

Kompanija Štada prodaje svoje proizvode u približno 120 zemalja.

U fiskalnoj 2021. godini, Grupa Štada je ostvarila prodaju od 3.249,5 miliona evra i dobit pre kamate, poreza i amortizacije (EBITDA) od 776,5 miliona evra.

Na kraju 2021. godine Štada je zapošljavala oko 12.520 ljudi širom sveta.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.