U trendu

Stanić: Odluka o priključenju – najviši srpski interes

NOVI SAD – Predsednik Matice srpske, inače najstarije kulturne institucije srpskog naroda, Dragan Stanić smatra da je odluka Velike narodne skupštine u Novom Sadu, održane 25. novembra 1918. godine, o priključenju Kraljevini Srbiji, pokazala izrazitu usmerenost ka integrisanju srpskog političkog i državnog prostora.

„Nacionalna samosvest Srba iz Banata, Bačke, Baranje i (naknadno) Srema jasno je deklarisana odlukom o prisajedinjenju Srbiji, a to je neosporno najvažniji politički stav koji je Velika skupština u Novom Sadu donela“, ističe Stanić u autorskom tekstu, objavljenom na sajtu vojvođanskog javnog servisa.

To nije bio samo „srpski“ interes, već i interes svih, kako slovenskih, tako i neslovenskih naroda Banata, Bačke i Baranje, nekadašnjih delova Austrougarske, kaže Stanić, povodom stote godišnjice prisajedinjenja Vojvodine Srbiji.

„Svim tim interesima drugih naroda garancije treba da pruži upravo srpska država, a u nju su polagane velike nade. Ovakav stav sadrži veoma jasnu poruku o prirodi političkog sistema koji Srbi i drugi slovenski narodi u Banatu, Bačkoj i Baranji od Srbije očekuju“, rekao je Stanić.

Prethodno iskustvo političkog života u Kraljevini Srbiji, posebno za vreme kralja Petra I Karađorđevića, obezbeđivalo je, naime, puna uveravanja u pogledu slobode, ravnopravnosti, napretka u svakom pravcu, smatra Stanić.

„S obzirom na to da ni Srbi ni drugi slovenski narodi nisu mogli da za sebe obezbede pune nacionalne slobode u Austrougarskoj, to su očekivanja od Srbije bila sasvim prirodna i realna. Sve to jasno pokazuje kako Srbi sa prostora Austrougarske činom svoga nacionalnog ujedinjenja nisu ostvarivali nikakve isključive, sebične interese nego su se zdušno zalagali i za interese drugih naroda koji nisu punu nacionalnu satisfakciju mogli da dožive u crnožutoj monarhiji“, objašnjava Stanić.

Stanić kaže da „iz svih procesa koji su usledili posle 1918. godine, mogli bismo i morali izvući određene zaključke i pouke“.

„Od kraja Prvog svetskog rata Srbi su u nacionalnom smislu mnogo toga izgubili, pa bi primarni zadatak bio da se sada, kad se nameće jedan novi oblik nadnacionalnog integrisanja (Evropska unija, globalizacija, postmoderno doba), u dobroj meri vrate onim iskustvima sa kojim su ušli u godinu 1918.“, ističe Stanić.

U sve buduće nadnacionalne integracione procese, dodaje on, Srbi treba da ulaze isključivo sa punom svešću o nacionalnoj celini kojoj pripadaju.

„To znači da uvek treba budno da paze na to kako se ti procesi nadnacionalne integracije reflektuju na nacionalni korpus, te da izbegavaju sve one aspekte toga procesa koji taj nacionalni korpus na bilo koji način ugrožavaju“, napominje on.

Sve krupne odluke (pitanje Kosova i Metohije, mogućnost ulaska u Evropsku uniju, odnos sa NATO paktom i sl.) treba isključivo donositi na temelju postignutog nacionalnog konsenzusa, dodaje on.

„Posle mnogih poraza koje smo doživeli u miru, vreme je da takve poraze počnemo da pretvaramo u pobede. Za tako nešto potrebno nam je valjano strateško osmišljavanje, dobra organizovanost i čvrsta odlučnost da se zamišljeni ciljevi realno i ostvare“, zaključio je Stanić za RT Vojvodine.

Na novosadskom skupu, 25. novembra 1918. godine, na kom su pored Srba, bili prisutni i predstavnici Bunjevaca, Slovaka, Rusina i drugih manjina, odlučeno je da se Bačka, Baranja i Banat direktno prisajedine Srbiji, što se smatra jednim od najznačajnijih, i za srpski narod u celini svakako ključnih događaja celokupne istorije.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar