Svaka treća porodica u Srbiji – bez poroda!

U našoj zemlji je manji jaz u zaradama između žena i muškaraca u odnosu na evropski prosek: samo je Rumunija bolja od nas u ovoj oblasti. – One su retko akademici i gradonačelnici i većina na spisku nezaposlenih

Podaci o porodičnom profilu našeg stanovništva svedoče da prosečno domaćinstvo u Srbiji ima tri člana. Svaka treća porodica nema dece, a u poslednjih trideset godina konstantno se smanjuje broj zaključenih brakova. U braku živi 57 odsto muškaraca i 53 odsto žena, a brojke govore da svaki treći muškarac i svaka četvrta žena ne nose burmu.

Žene češće imaju status razvedenih osoba, a u kategoriji udovica i udovaca čak su 3,4 puta zastupljenije od muškaraca. Samohrani roditelji uglavnom su ženskog pola – čak 80 odsto jednoroditeljskih porodica čine majka i dete. I u samačkim domaćinstvima veća je zastupljenost žena, a njihov procenat raste sa godinama.

Publikacija Republičkog zavoda za statistiku „Žene i muškarci u Srbiji 2017. godine” nudi još mnoštvo brojeva i podataka koji skiciraju stanje rodne (ne)ravnopravnosti u našoj zemlji.

Iako u Srbiji živi oko za 190.000 više žena nego muškaraca, svega šest odsto opština i gradova u našoj zemlji na svom čelu ima gradonačelnice, odnosno predsednice opština. Jaz u zaradama između žena i muškaraca iznosio je 8,7 odsto u 2016. godini, a stopa zaposlenosti žena iznosila je 38 procenata, dok je stopa zaposlenosti muškaraca bila 53 odsto. Posebno zabrinjava činjenica da je nezaposlenost najprisutnija kod mladih žena, uzrasta od 15 do 24 godine – skoro 40 procenata žena ove dobi nema posao.

Međutim, rodne razlike su najvidljivije u porodičnom gnezdu. Bez obzira na stepen obrazovanja, žene se bave kućnim poslovima oko četiri i po sata dnevno, a muškarci – dva sata. Kad bi se rad u domaćinstvu plaćao po minimalnoj ceni sata, žene bi samo za to trebalo da budu plaćene 138 evra mesečno, odnosno 1.656 evra godišnje.

– Srbija zaostaje za prosekom Evropske unije u svim domenima rodne ravnopravnosti, ali u našoj narodnoj skupštini sistem kvota je omogućio da svako treće mesto pripadne ženi. Srbija ima manji jaz u zaradama između žena i muškaraca u odnosu na evropski prosek, samo je Rumunija bolja od nas u ovoj oblasti – primećuje Dragana Đoković Papić, jedan od autora ove publikacije.

Podaci takođe govore da je broj dece koju rađaju majke starosti od 15 do 24 godine znatno opao u poslednjih pet godina, dok se povećao broj dece koju rađaju majke starije od 35 godina. Osim toga, konstantno raste broj dece koja su rođena van braka.

Među upisanim studentima u 2016. godini bilo je 56 odsto žena, a među diplomiranim 58 procenata žena. Osim toga, u prethodnoj godini doktoriralo je više žena (57 odsto) nego muškaraca (43 odsto).

Uprkos ovakvoj statistici, koja se godinama ne menja značjano, čak 90 odsto članova Srpske akademije nauka i umetnosti su muškarci, a za 176 godina postojanja ove institucije žena nikada nije bila na njenom čelu. Neke će možda iznenaditi i podatak da na Odeljenju društvenih nauka SANU nema nijedne žene, mada statističari tvrde da su žene obrazovanije od kolega i manje plaćene od muškaraca.

Pripadnice nežnijeg pola neuporedivo ređe se nalaze pred licem pravde – u 2016. godini 93 odsto svih maloletnika kojima su izrečene krivične sankcije su dečaci. Za najteža krivična dela – ubistvo i teško ubistvo, u 2016. godini osuđeno je 10 žena i 156 muškaraca. U istoj godini, za krivično delo nasilje u porodici osuđeno je 100 žena i 1.965 muškaraca. U dve trećine slučajeva žrtve nasilja u porodici su žene.

Svako svoju boljku ima – visok pritisak i kilu

Očekivano trajanje života za žene iznosi 78 godina, a za muškarce 73. Najčešći uzroci hospitalizacije žena jesu porođaj i povišeni krvni pritisak, a kod muškaraca – preponska kila, odnosno angina pektoris. Podaci govore da veći broj muškaraca nego žena puši, dok je među osobama sa invaliditetom veće učešće žena (58 odsto) nego muškaraca (42 procenta).

(Katarina Đorđević, politika.rs)

– Ovakav negativan trend traje duže vreme i nije produkt loše politike koju vodi samo jedna vlada koja je upravljala Srbijom u poslednjih par decenija već svaka od njih ima svog udela i svaka je svojom politikom umesto da podstiče porodicu i porodične vrednosti davala svoj doprinos urušavanju. (Ljuta Tica)

– Razumem i one koji kazu za dete se uvek nadje , nije problem da se odgaja… A razumem i one koji ne mogu da priuste neke normalne uslove (ne minimalne) za stvaranje porodice i podizanje deteta… (Deki1987)

– Najbolji natalitet imaju zajednice koje su zadržale klasične muško-ženske odnose gde žene služe samo za rađanje. Ista situacija je širom zapadnog sveta. Nigde pronatalitetna politika ne daje pozitivne rezultate sem kod zajednica koje su zadržale klasične muško-ženske odnose kao što su Romi i različite muslimanske manjine u Z Evropi. (loš đak Boža)

Napišite i Vi šta mislite o ovoj temi na Forumu Krstarice…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.