U trendu

Tragična sudbina Perhana: Predviđali su mu blistavu karijeru, on je izabrao smrt (video)

Davor Dujmović je bio jedna od najsjajnijih zvezda domaće glumačke scene, a najpoznatiji je po ulozi Perhana u filmu “Dom za vješanje”. Nažalost, svoj život okončao je tragično vešanjem, i to pre 19 godina, 31. maja 1999. godine. Imao je samo 30 godina.

Dujmović je bio talenat kakav se retko viđa, a u svet filma ušao je potpuno slučajno, prenosi Espreso.rs.

Rođen je u Sarajevu, u siromašnoj porodici. Želeo je da svira klavir.

– Bili smo siromašni, nisam imao instrument, ali je moja mama poznavala čistačicu u školi koja mi je noću otključavala učionicu i ja sam tu vežbao – pričao je Davor o svom iskustvu u muzičkoj školi.

Kao dečak imao je običaj da posle nastave svrati kod svog oca, koji je tada radio na pijaci Markale.

Desilo se da je otišao na sok u obližnji restoran, baš kad su tu došli Emir Kusturica i njegov asistent, Ćiro Mandić. Pozvali su ga na audiciju za film “Otac na službenom putu” i na probnom snimanju se pokazalo da je savršen za ulogu.

Posle filma “Otac na službenom putu”, koji je nagrađen Zlatnom palmom u Kanu, odlučio je da upiše filmsku akademiju. Nije mu uspelo i kasnije više nije ni pokušavao.

– U šali kažem da bih išao na Akademiju pod uslovom da predajem. Mislim da nije bilo potrebe, jer sam mislio da se glumom bavim dok se ne zasitim, dok se publika i kamera ne zasite mene. Ja u stvari nikad nisam imao nameru da budem glumac – priznao je jednom prilikom.

Sa nepunih 18 godina Davor je postao glavni glumac u sledećem filmu Emira Kusturice, “Dom za vešanje”.

– Perhan je došao kao sudbina da dobijem glavnu ulogu posle filma „Otac na službenom putu“. Perhan je kult nečeg ciganskog i bit će to još dvesta godina – rekao je u jednom intervjuu.

Ta uloga donela mu je titulu jednog od pet najboljih glumaca u Evropi, a on i njegova partnerka u filmu (Azra) Sinolička Trpkova proglašeni su za najbolji glumački par u bivšoj Jugoslaviji. Nadimak Perhan ostao mu je zauvek.

Poredili su ga s Dastinom Hofmanom i činilo se da mu se smeši svetska karijera, ali… Tu bajka dobija tužan obrt.

Početkom devedesetih Davor se navukao na heroin. Pokušavao je da se leči u nekoliko navrata, ali bezuspešno.

– Ono što donosi heroin ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. U početku je bilo „ja sam mal’ pa sam radoznal“, ali radoznalost se u ovom slučaju plaća zavisnošću – govorio je.

Nije dočekao – 31. maja 1999. godine se obesio u Novom Mestu.

Napišite komentar