Tribina: Aktuelni režim u Srbiji produkuje i finansira fašizam i vlada uz upotrebu fašizma

Politikolog Radivoje Jovović ocenio je da je vlast Aleksandra Vučića autokratska, te da „produkuje i finansira fašizam i vlada uz upotrebu fašizma“.

„Taj režim stvara društvenu atmosferu u kojoj se opozicija naziva ološem, divljacima, državnim neprijateljima“, kazao je Jovović na tribini vojvodjanske Antifašističke koalicije „Ekstremizam i ljudska prava – Srbija 2018“ koja je održana sinoć u Pančevu povodom Medjunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra.

Jovović je naveo da u Srbiji zato nesmetano deluju i brojne neofašističke organizacije koje, izmedju ostalog, za cilj imaju i obračun sa političkim neprijateljima, a to se, kako je dodao, videlo i prilikom nedavnog fizičkog napada na jednog od opozicionih lidera Borka Stefanovića.

Jovović je kazao i da aktuelna vlast fabrikuje skanadale na relaciji Beograd-Priština, te da društvo drži u „stalnoj borbenoj gotovosti“, a onda takve afere rezultuju uzavrelim odnosima i konfliktima u regionu.

„To što danas nema koncentracionih logora, kojih je na ovim prostorima bilo pre dve-tri decenije, ne znači da nema fašizma, već samo to da trenutno fašizam nema ekstremni intenzitet. Mi danas imamo ipak svesnu retoriku predstavnika vlasti u kojoj se opozicija tretira kao neprijatelj“, ukazao je on.

Aktivistkinja Gradjanske akcije Pančevo Ljiljana Spasić ocenila je da je društvo u Srbiji duboko podeljeno, te da izvršna vlast ne čini ništa da spreči nasilje, koje, kako je upozorila, više nije samo verbalno.

„U Srbiji danas ne postoji ni ekonomska stabilnost, ni uredjenost institucija, niti imamo razvijenu gradjansku svest, dok političke partije neguju kult lidera. Nama je neophodna solidarnost i gradjanska hrabrost, lična odgovornost i poštovanje ljudskih i manjinskih prava – kako bismo izborili pravo na pristojan i normalan život“, ocenila je Ljiljana Spasić.

Ona je poručila i da gradjani ne mogu da čekaju da neko drugi uradi nešto za njih, te pozvala civilni sektor da pojača pritisak na donosioce odluka kako bi si obezbedilo poštovanje ljudskih prava.

Dodala je da je poražavajuće što su za civilne organizacije koje zagovaraju gradjanske vrednosti u Pančevu zatvorne sve institucije i poslednjih nekoliko godina.

Spasić je ocenila da političke elite organizovano rade na kolektivnom brisanju sećanja, pre svega na ono što predstavlja antifašističku tradiciju ovog društva.

Studentkinja sociologije Nataša Ivaneža, koja je istraživala delovanje ekstremista u Srbiji, kazala je da većina ekstremističkih desničarskih organizacija u Srbiji deluje legalno, odnosno da su uredno registrovane u Agenciji za privredne registre (APR) i to uglavnom kao humanitarne organizacije, što je, kako je dodala, u suprotnosti sa onim kako deluju u praksi.

Ona je istakla i da su zbog sistema vladanja i poremećenog sistema vrednosti mladi u Srbiji danas potpuno isključeni iz sistema i iz institucija.

„Niti se pitamo o bilo čemu, sem ako im eventualno trebaju izvodjači radova ili topovsko meso. Naši udžbenci istorije se završavaju na 1945. godini i mi i ne znamo šta je antifašizam. Živimo u apsolutno konfuznom društvu u kojem preovladjuje šizofrena atmosfera“, ocenila je Ivaneža.

Pravnica Milica Nedović, koja je istraživala postupanje pravosudnih organa u postupcima za krivična dela širenja mržnje i netrpeljivosti, navela je da većina takvih kirivčnih dela završava u pretkrivičnom postupku, odnosno da tužilaštva ne podižu optužnice, dok oni koji podnose privatne prijave odustaju od postupka jer proces predugo traje.

„To pokazuje da nema sankcija za kršenje ljudskih prava“, ocenila je ona.

Javna akcija i tribina u Pančevu, na kojoj je nastupao i hor „Naša pjesma“ sa antifašističkim repertoarom, organizovani su u okviru projekta „Mapiranje ekstremizma i gradjanski otpor – Srbija 2018“ koji sprovode Centar za podršku ženama i vojvodjanska Antifašistička koalicija, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija.

U okviru ovog projekta mladi polaznici istraživali su ekstremističke i desničarske organizacije u Novom Sadu, Vojvodini i Srbiji, njihovo delovanje i odnos države, odnosno pravosudnih organa prema neofašističkim pojavama i incidentima koje su izazvali.

Vojvodjanske nevladine organizacije okupljene u Antifašističku koaliciju organizovale su prethodno javne akcije i tribine u Novom Sadu, Kikindi i Beogradu i Zrenjaninu.

Vojvodjanska antifašistička koalicija 9. maja ove godine objavila je i Proglas o otporu fašizaciji društva, kojim se poziva na stvaranje društvene snage koja će promovisati vrednosti antifašizma, te pružati otpor političkim i društvenim procesima zasnovanim na totalitarizmu, autoritarizmu, kultu ličnosti, represiji, širenju straha i nasilja.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.