TS: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta

Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u medjunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti  budžeta (Open budget index – OBI), saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS).

Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa „minimalnom transparentnošću budžeta“.

Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i a za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi.

Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je  za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Madjarska 45.
Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takodje smatra ograničenom otvorenošću budžeta.

„Značajan nivo transparentnosti budžeta“ ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) – Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2.

Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS.

Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takodje da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa medjunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.  

Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti.

U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom COVID–19, transparentnost budžeta postala je još važnija – ona je neophodan uslov za poverenje izmedju vlasti i gradjana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim gradjanima), i da podaci o sprovodjenju mera budu javno dostupni.

Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste medjunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.