U privatni dom o trošku države

Da bi se smanjile liste čekanja za smeštaj u nekom od državnih domova za stare, ove godine će biti finansiran smeštaj za najugroženije korisnike i u privatnim domovima. Novac za ove svrhe je obezbeđen, a vlasnici privatnih domova čekaju poziv države na konkurs. Za 32.700 dinara subvencije po korisniku, uz dodatak PDV, mogu da konkurišu samo oni privatni domovi koji imaju licencu.

Na listi čekanja za državne domove je oko 600 osoba, pokazuje statistika Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, dok u Beogradu na mesto čeka od 200 do 300 najstarijih.

Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih ustanova za smeštaj starih osoba, kaže, za „Novosti“, da oni svakodnevno očekuju da Ministarstvo rada oglasi javnu nabavku, koja neće imati formu nadigravanja, već će svi krenuti sa iste polazne osnove.

– Napraviće se spiskovi, i ko je od vlasnika privatnika raspoložen, moći će da učestvuje u toj priči – kaže naš sagovornik. – Postoji nivo isplativosti za nas privatnike, i on podrazumeva da najviše 20 odsto korisnika može da bude subvencionisano, a da ostali budu smešteni po redovnoj ceni. Država nam je nametnula veliki broj obaveza koje je neophodno ispoštovati, kao što su bezbednost i zdravlje na radu, broj strukovnih radnika, kvadratura ustanove, zdravstvena zaštita i mnogi drugi, a to sve košta, pa bi veći broj ovakvih korisnika bio neisplativ.

Milovanović dodaje da su u Beogradu i Vojvodini kapaciteti privatnih domova gotovo popunjeni, jer ih ima malo. Pitanje je, međutim, koliko je među onima koji su na listi čekanja socijalno ugroženih, jer samo oni mogu da dobiju državnu subvenciju.

– U Beogradu ima oko 90 privatnih domova i u njima ima po nekoliko slobodnih mesta – kaže on. – Sistem podrazumeva da će korisnik prebacivati penziju na račun smeštaja, a ostatak će uplaćivati Ministarstvo. Sredstva u budžetu su opredeljena i treba ih potrošiti.

Naš sagovornik naglašava da su u istočnoj i južnoj Srbiji veoma zainteresovani za ovu vrstu saradnje sa državom, jer im ta cena više odgovara nego Beogradu i Vojvodini, gde su cene kod privatnih pružaoca usluga veće.

Suzana Mišić, direktorka Gerontološkog centra Beograd, objašnjava da ta ustanova ima četiri objekta i da može da primi oko 1.200 osoba, što, međutim, nije dovoljno.

– Ideja da država angažuje slobodne kapacitete u privatnim domovima je dobra, jer i Zakon o socijalnoj zaštiti izjednačava privatne i državne domove – kaže naša sagovornica. – Ako se ovo realizuje, državna ustanova u Beogradu biće rasterećena, a to će svakako pomoći i porodicama. Većina ljudi danas dolazi u domove zbog zdravstene nege, a manje dolaze ljudi koji su pokretni i koji žele da budu sa svojom generacijom. Tome u prilog ide i podatak da je prosek godina naših korisnika 84.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.