U prvim danima grejne sezone dnevno i do 1.200 primedbi
BEOGRAD – U Beogradu je u prvim danima grejne sezone na dnevnom nivou bilo između 1.100 i 1.200 primedbi građana što je uobičajen broj, kažu u JKP „Beogradske elektrane“ i dodaju da se 90 odsto tih reklamacija, koje se pre svega odnose na negrejanje celih objekata i curenja vode iz instalacija, tiče neispravnosti kućnih instalacija koje su u nadležnosti građana.
Izvršna direktorka za proizvodnju toplotne energije u tom preduzeću Ivana Kalanja kaže za Tanjug da se broj primedbi smanjuje i da ih je juče bilo 800, te da će za dan-dva to doći na minimalan nivo.
„Naše toplane su počele grejanje, toplovodi rade, ali dolazi do poremećaja na kućnim grejnim instalacijama što ugrožava isporuku, a stanje ispravnosti kućnih instalacija je u nadležnosti građana. Preko leta se dešava da renoviramo stanove, prebacujemo grejna tela što rezultira time da ona ne budu u potpunosti spremna“, pojasnila je Kalanja.
Navela je da je ukupna kvadratura prostora koji se u Beogradu greje oko 22,5 miliona kvadratnih metara, od čega je 17,8 miliona kvadratnih metara stambenog prostora, dok se ostatak odnosi na poslovni prostor.
Kalanja je pojasnila da raspodela količine toplotne energije koja dolazi do zgrada zavisi od toga kako je zgrada projektovana.
„Sastavni deo izgradnje svakog objekta je proračun grejnih instalacija i pokazuje koliko je u kojoj zgradi nominalna potrošnja. Različita količina toplotne energije koja se isporučuje predstavlja količinu koja je potrebna da u grejnim prostorijama bude 20 stepeni (plus-minus jedan stepen) Celzijusa“, pojasnila je Kalanja i dodala da zgrade koje su bolje izolovane troše manju količinu energije.
„Beogradske elektrane“ su, podsetila je, jedan od najvećih grejnih sistema u Evropi koji čini 36 toplotnih izvora (14 velikih toplana i 22 manje kotlarnice), 1.600 kilometara toplovodnih cevi i blizu 9.000 podstanica.
Navela je da je ove godine, kao i svake, prema planu i potrebama izvršen standardan remont i istakla da su „Beogradske elektrane“ snabdevene svim energentima.
„Od početka sezone na toplotnim izvorima nismo imali kvarove koji bi ugrozili isporuku toplotne energije, ali kada je u pitanju toplovodna mreža, 1.600 kilometara od kojih su najstarije deonice stare i više od 50 godina, bez obzira što svake godine menjamo određen broj kilometara te mreže i dalje ima mesta gde je to dotrajalo i obično kada prvi put zagrejemo sistem, pošto se na temperaturi sve širi, pa i cevi, ume da dođe do curenja na toplovodima“, pojasnila je Kalanja.
Kako je dodala, svake godine menjaju što je moguće više cevi, ali i dalje na pojedinim mestima dolazi do curenja.
Podsetila je da je Odlukom o snabdevanju toplotnom energijom i pravilima o radu distributivnog sistema definisano da se, kada je spoljašnja temperatura duže od dva sata 15 stepeni ili viša, isporuka toplotne energije prekida i da taj prekid ne sme da bude kraći od četiri sata.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.