Vašar u Ljubiću: Ko priđe bliže, sto dinara niže

ČAČAK – U čačanskom naselju Ljubić, na levoj obali Zapadne Morave, na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja tradicionalno se održava vašar, najveći u tom delu Srbije u poznim danima leta.

Crnpurast prodavac u tridesetim, sa papučama bez čarapa, pa bermude, pa majica, od sastavljenih šaka pred ustima sastavio je razglas i galamio niz prepun pijačni sokak:

„Farmerke iz Novog Pazara, od petsto do hiljadu, ko priđe bliže 100 dinara niže“.

To je, eto, srpsko-romski marketing koji provereno donosi novčanu korist trgovcu. Baška što su u Srbiji prilike nešto bolje no dosad, pa se na vašarištu u Ljubiću sakupilo mnoštvo sveta, i svako je nešto kupio ili prodao.

Usekovanije Svetog Jovana Krstitelja jeste i crveno slovo, ali i dan kad se na levoj obali Zapadne Morave, po vekovnom običaju, sastave svi koji bi da pazare nešto za zimu ili prodaju štogod stečeno preko leta.

Čak sa Golije prispeo je vredan, stasit seljak, žuljevitih ruku i, stojeći kraj podignute cirade svog kamiona, hvali hrastovinu, skraćenu na metar.

„Pet `iljada, mike“, veli prodavac prijateljski, iako zna da i nismo naročiti kupci.

Malo postrance, sede i duvan puše prodavci svega i svačega. Svaštari. Od sabranih dela Karla Marksa do led reflektora koji bi lako mogli ukrasiti neku baštu.

Devojka je na kaldrmu postavila konjski am od crne goveđe kože, biće da je nadživeo dva ili tri đogata, ali još dobro izgleda. „To ti je dva`es evra“, reče nam prodavačica.

Ne znam kako se odvijao njen posao sa konjskom opremom, ali na stočnom delu pazara ne beše ni marve ni ljudi. Ustvari, nešto malo: jedna krava i jedna prikolica traktorska sa dviskama i šilježađu. Taj se pijac razišao iako osvit nije daleko, još nije otkucalo 10.

U beskrajnom nizu serijskog espapa, ne nađosmo ono što je delo obične ljudske ruke – nigde nema kondura piroćanki, ni autnjaka koje obično nose kaluđeri, ni polena koje vredne čele donesu na ulište.

Ali, ima puno naroda koji se bori za bolji dan, među njima i Miluna Marjanović (77) iz Katića. Odenula se kako red nalaže, ubradila maramom i u šakama drži ono što radi od vune.

„Čarape su 500, džemper 1.800 dinara“, odmerila je starica cene svog rukorada.

Ublizu, Slavica Pavlović (45) iz Čačka prodaje limarske radove. Godinama o Svetom Jovanu drži tezgu na istom ćošku. I sama, u radionici gde se obrađuje pleh, obrađuje ono što će prodati.

„Ovo su peći za papriku, 2.000 veće, 1.500 manje. Inače, držim lokal na ovoj pijaci i bavim se onim što su radili pradeda i deda mog muža, živimo pristojno, školujemo decu i radimo. Mada, omladina baš i ne obožava da radi“, kazala je Slavica za „Glas zapadne Srbije“.

Krestosmo dalje kroz vašar – gaće bokserice koštaju 150-200, tri ženska veša 200, lizalice 50, rende 250, muška majica 150, šest pari čarapa 200, devet sunđera 100, tri pakovanja štipaljki 100, ariljski veš muški 150, roštilj 2.000, naočari za vid kineski 250, brushalteri beli 400, tri ariljska peškira 500, veći peškir 300, varjače četiri za 100, ćebe 1.500, veće metle 250, paprika od 50 do 70, patlidžan 30, kupus od 12 do 15, boranija 150, pasulj tetovac 300, pasulj madžarac 350, brezova metla 180, veza luča od 100 do 150, sadnice sibirske aronije 200, sibirskog limuna 400, nara 300, a tibetanske biljke godži 200 dinara, mada nismo sigurni kako će to da se primi u Srbiji.

To ovako, eto, biva svakog septembra u Ljubiću, i ko odavde nije krenuo sa nekom stvarčicom ili pazarom, poneo je barem utisak. Za utisak je najlakše, ako imate novca, svratite pod šatru kod Mića Mraka, hiljadu je prasetina, hiljadu i po jagnjetina, a gde je Mićo tu uvek ima i čigrastih pevačica. Nazdravlje.

Usput, može da se pazari zemljani sud iz Zlakuse, neko će se iz kuće ženiti ili udavati, potrebno je. A lonci su od 1.000 do 6.000.

Naposletku, ako nemate konja, ipak vam je potrebna sreća. Jedna potkovica koju su iskovali Darko i Slobodan – Lućo Marković iz Oplanića kod Kraljeva, koštala je 300 dinara.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike