U trendu

Vasović: Neki sudovi ne mogu da dišu koliko su preopterećeni, potreban novi zakon

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Jasmina Vasović upozorila je danas na nejednaku opterećenost sudova u Srbiji, ističući potrebu donošenja novog Zakona o parničnom postupku kako bi se omogućilo sudovima, koji su u najnepovoljnijoj situaciji, da „dišu“.

„To se najviše odnosi na gradjansku materiju, beogradski sudovi su katastrofalno opterećeni“, rekla je Vasović za Betu, govoreći o godišnjoj analizi rada sudova i navela da je ovo problem koji dugo postoji.

Ona je podsetila da insistirala na donošenju novog Zakona o parničnom postupku, koji bi „rasporedio predmete po Srbiji na dobar način“, pa bi beogradski sudovi, „da tako kažem, malo počeli da dišu“.

Prema njenim rečima, radna grupa, koju je formiralo ministarstvo pravde, završilo je svoj zadatak prošle godine u decembru i nacrt zakona predalo ovom ministarstu, tako da je sada sve na izvršnoj vlasti.

Navodeći da su u radnoj grupi, izmedju ostalih, sudije i advokati, ona je rekla da su u nacrtu predvidjena „sjajna rešenja, u smislu mesne nadležnosti, za preopterećnost sudova sa kojom se borimo godinama“.

Ona je ukazala i nelogičnost da su sudijama iste plate bez obzira kako su opterećeni, posebno kad su u mestima u kojima se životni troškovi puno razlikuju.

Kako je napomenula, ta nova rasporedjenost predmeta bi bila dobra i za advokate u manjim sredinama, jer se „advokatura u unutrašnosti gasi“, navodeći da, tako, u jednom od tih malih mesta sada radi četiri advokata dok ih je ranije bilo jedanaest.

Ona je rekla i da je sudijama poručila da broj starih predmeta mora da bude što manji, zbog čega je imala sastanke sa 66 predsednika osnovnih sudova, 25 Viših sudova i sedam predsednika sudova republičkog ranga.

„Rekla sam da je nedopustivo da ima predmeta starijih od deset godina, kao i da ne postoje nerešivi predmeti, posebno se to odnosi na krivičnu materiju i materiju radnih sporova“, rekla je Vasović, navodeći da namerava da do kraja godine poseti još više sudova.

Ona je navela da nije veliki broj predmeta starijih od deset godina, ali je cilj da ih do kraja ideće godine bude zanemarljiv broj ili da ih nema.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar