Vojni rok ima 14 zemalja, neke su ga ponovo uvele

Od oko 40 evropskih zemalja koje imaju oružane snage ukupno 14 ima neku vrstu vojnog roka, pojedine zemlje poput Švedske su se odlučile da ga ponovo uvedu a Moldavija da ga ukine, pokazalo je istraživanje objavljeno u emisiji „Dozvolite“ Radio-televizije Srbije.

Kako se navodi, u Evropi vojni rok imaju Finska, Švedska, Norveška, Danska, Austrija, Švajcarska, Litvanija, Estonija, Rusija, Belorusija, Ukrajina, Grčka, Turska i Kipar.

„Sistemi su različiti, svaka zemlja ima svoje specifičnosti, ali se mogu svrstati u dve grupe – sa liberalnijim i rigidnijim sistemom služenja vojnog roka“, navodi se i dodaje da je Moldavija nedavno odlučila da ukine vojni rok dok su gradjani Austrije i Švajcarske na referendumu odbacili takvu ideju.

Pojedine zemlje NATO su ukinule, pa vratile vojnu obavezu. Konkretno, Litvanija je 2007. godine ukinula tu obavezu ali je osam godina kasnije obnovila i za služenje vojnog roka postoji veliko interesovanje zbog straha od mogućeg napada Rusije.

Kako se navodi, u većini zemalja postoji i opcija prava na prigovor savesti, a u tom slučaju regruti služe u civilnim i državnim institucijama.

U Finskoj je vojska obavezna za zdravstveno sposobne muškarce, dok žene služe dobrovoljno. Vojni rok traje od 165 do 347 dana, u zavisnosti od i specijalnosti, dok oko 20 odsto Finaca služi 11 meseci u civilnoj službi.

Švedjani su vojni rok ukinuli 2010. godine ali su ga ponovo uveli 2018. godine. Od oko 90.000 mladića i devojaka koji svake godine postanu punoletni, vojska regrutuje oko 13.000 a na služenje pozove oko 4.000 fizički i psihički najsposobnijih, dok ostali nemaju nikakve obaveze. Vojni rok traje od četiri do 12 meseci.

U Norveškoj se služi dobrovoljno šest, 12 ili 18 meseci tako što se svi punoletni mladići i devojke regrutuju a u vojsku se pozivaju oni koji su izrazili spremnost za tako nešto. Mladići i devojke su ravnopravni u pravima i obavezama a po završetku roka država im daje odredjene privilegije kod školovanja ili zapošljavanja.

Estonija nikada nije ni ukidala vojni rok i vojska tamo traje od osam do 11 meseci, dok je Litvanija ponovo uvela vojni rok. U toj zemlji godišnje služi oko 4.000 regruta i oni imaju platu od oko 3.000 evra, što je nekoliko puta više od prosečne plate u toj zemlji. Poslodavci koji zaposle bivšeg vojnika oslobodjeni su poreza i doprinosa šest meseci.

Švajcarci su ogromnom većinom 2013. godine odbili na referendumu da se ukine opšta vojna obaveza a regruti koji ne žele da služe plaćaju porez od tri odsto godišnje zarade do 37. godine.

U Austriji vojni rok traje šest meseci a nešto više od polovine regruta se odluči za služenje pod oružjem, dok ostali obavljaju civilnu službu.

„Moldavija je zemlja koja ima specifičnu situaciju. Jednostrano odvojeni deo teritorije posle rata 90-ih godina – Pridnjestrovlje, poslednjih godina ukida vojnu obavezu. Od 2018. zvanična državna politika je da se predje na profesionalnu vojsku i cilj je da u toku ove godine oružane snage budu u potpunosti profesionalizovane, što će zavisti od finansijske situacije u zemlji“, navodi se u analizi emisije „Dozvolite“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.