Vukašin Obradović: I gradjani treba da jasno pokažu da su im važni slobodni mediji

Bivši predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije i urednik ugašenog nedeljnika „Vranjske“ Vukašin Obradović, rekao je u Kragujevcu da pokušaj da se promeni medijska situacija u Srbiji ne zavisi ovoga puta samo od novinara već i da gradjani treba jasno pokažu da su im važni slobodni mediji.

„Ako gradjani zajedno sa nama ne pokažu da su im potrebni slobodni mediji i to na jedan jasan način, mislim da bez obzira na napore grupe od 300 nevladinih organizacija i udruženja novinara i asocijacija, nećemo uspeti u ovoj nameri. Verujem samo u to da mi zajedno, nekom sinergijom možemo da pokrenemo stvari, ako je nema – neće biti slobodnih medija“, rekao je Obradović na tribini „Dozvola za mrak“ koju su organizovali Grupa za slobodu medija i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) sinoć u Kragujevcu.

On je rekao da ne želi da abolira novinare, ali da bi voleo da i gradjani, prvenstveno akademska zajednica i kritička javnost, pokažu stav prema slobodi izražavanja.

„Da li su novinari jedini medju onim malobrojnima koji u ovoj državi moraju da se bore za slobodu izražavanja ili su i neka vaša prava uskraćena za koja moramo zajedno da se izborimo“, pitao je Obradović.

On je rekao da se posle situacije sa „Vranjskim“ i nešto promenilo „makar za milimetar“.

Obradović je rekao da su „Vranjske“ nastavile sa radom na portalu, ali da su i dalje nepodnošljive za vlast. 

„I taj portal koji izbacuje desetak vesti i po jedan tekst dnevno za njih je nešto nepodnošljivo.To govori o situaciji u Vranju, odnosu vlasti prema Vranjskim,kao i o tome zbog čega sam ja povukao iracionalan potez koji je pre svega bio proizrokovan očajem da se posle 23. godine izlaženja Vranjskih nalazimo u situaciji da branimo golu, ne samo materijalnu, nego i fizičku egzistenciju,jer se preti novinarima i zaposlenima“, rekao je Obradović.

Novinarka Danica Vučenić je rekla da ne gaji optimizam da se Srbija budi, ali da se poslednjih mesec i po dana čuju drugačiji glasovi „iznutra i sa zapada“, kada je reč o vladavini prava i medijskim slobodama.

„Vukašin i Vranjske su naterali medijsku zajednicu da iskorači i da iz usnulog stanja pomerimo, solidarišemo, formulišemo stavove i iskreiramo jednu vrstu medijske alternative u povoju.Ne mislim da ćemo uspeti da ubedimo vlast da iskreira ambijent u kome će cvetati sloboda medija, jer suštinski ona to ne razume, niti je to zanima“, rekla je Vučenić.

Ona ne misli da će grupa za slobodu medija napraviti ozbiljniji proboj, ali je naglasila da je dobro što su porukama iz Evropske unije i predstavnika Amerike  vladavina prava i sloboda medija „makar u tri dana dignuta u javnosti na prvo mesto“.

„To mi daje neku nadu da bi možda stvari u nekoliko mogle da se pomere“, rekla je Vučenićeva.

Ona je ocenila da mediji sa civilnim društvom nemaju snagu da stvar dovedu do normalnosti, ali da je dobro što su se organizovali.

„Mislim da nemamo podršku gradjana zato što se većina medija u Srbiji, sa promenama vlasti, nikada suštinski nije bavila ili ne u dovoljnoj meri potrebama publike i njihovim očekivanjima, a pogotovu poslednjih nekoliko godina, već samo potrebama partija na vlasti, predstavnika vlade i establišmenta“, rekla je ona.

Učesnici tribine naveli su brojne paralele sa 90-tim godinama i primetili da to nije za čudjenje jer su aktuelni političari tada bili u vlasti.

Novinar Teofil Pančić je rekao da su te „kreature“ gradjani Srbije većinom izabrali 2012. godine i podsetio da su u tome učestvovali mnogi novinari i intelektulci koji su „prodemokratski, proevropski i antinacionalistički“.
 
On je ukazao da je modus operandi aktuelne vlasti „brisanje“ iz javnosti i radikalna zabrana onih koji drugačije misle.

„To je pokazatelj jednog patološkog stanja u društvu, gde postoje ličnosti, ideje, čitavi sklopovi mišljenja koji se drže zaključani u nekakav špajz“, rekao je Pančić i naglasio da je u Srbiji prisutan strah.

Predsednik NUNS-a Slaviša Lekić rekao je da se prave mali, sitni koraci tokom mesec dana trajanja akcije razbijanja medijskog mraka, zahvaljujući očajničkom koraku Vukašina Obradovića, koji je „zapalio iskru“.

On je naveo da ne pamti da je u poslednjih pet godina kao danas bilo toliko pitanja poslanika u Skupštini Srbije u vezi sa bezbednošću, slobodom medija i izražavanja, kao i da ne pamti nervozu vrha vlasti što zbog medjunarodnog pritiska.

„Mi ne možemo drugačije sa njima. Imamo posla sa huliganima i huljama. Njihovim sredstvima se ne možemo boriti, možemo pameću, lukavstvom, tim sitnim bockanjima“, poručio je Lekić.

Novinarka iz Kragujevca Jovanka Nikolić je rekla da je Kragujevac medijska „crna rupa“ u Srbiji.

„Novinarstvo se u Kragujevcu uništava već treću godinu sistematski. To je grad u kome tri godine nije raspisan konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa“, rekla je Nikolić .

Prema njenim rečima novinarska profesija u Kragujevcu je na izdisaju i lokalni mediji ne mogu da opstanu na tržištu .

„Svi novinari u kragujevačkim redakcijama sem u Radio televiziji Kragujevac uglavnom volontiraju“, ukazala je Nikolićeva i dodala da je gradska vlast posle raskida privatizacije obezbedila 100 miliona dinara za RTK i pokrila gubitke bivšeg vlasnika Radojice Milosavljevića.

Nikolićeva smatra da je rešenje u tome da se nadje način da se pomogne lokalnim medijima, da se „oslobode“ ili naprave novi tamo gde ih nema.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.