Zamisao stara 3 decenije konačno bi mogla da zaživi i promeni način grejanja u Beogradu

Skoro sve vlasti od devedesetih godina na neki način su se bavile projektom korišćenja vrele vode koja izlazi iz Termoelektrane „Nikola Tesla“ za grejanje u Beogradu. Neke su započinjale, neke prekidale ovaj projekat, a u ponedeljak su odbornici Skupštine grada dali zeleno svetlo za zajam za finansiranje ovog projekta.

Na mestu gde se svakog dana iz Termoelektrane „Nikola Tesla“ izlije na hiljade kubika tople vode Sava kao da vri. Tu se izlije toliko tople vode da temperatura u široj zoni raste, izveštava RTS.

Projekat da se topla voda kroz toplovod usmeri ka elektrani na Novom Beogradu i da se uvozni gas zameni energijom iz TENT-a započet je pre tri decenije. U Obrenovcu je preko Save napravljen most koji je trebalo da nosi toplovod, a na Novom Beogradu je postavljeno osam kilometara cevi. Uloženo je oko 50 miliona dolara da bi vlast 1997. godine, posle pobede opozicije na izborima u Beogradu, obustavila projekat, uz obrazloženje da je preskup i neefikasan, a cevi na Novom Beogradu su izvađene.

Posle blizu dve decenije pauze, projekat je aktuelizovan. Usvajanjem odluka kojima je gradska skupština dala saglasnost na sporazume o zajmu za finansiranje ovog projekta, učinjen je i poslednji korak koji će omogućiti povezivanje TENT-a i sistema daljinskog grejanja u Beogradu.

Topla voda iz Obrenovca stizaće do toplane na Novom Beogradu i odatle će se isporučivati potrošačima, ne samo u toj opštini već i onima koji su povezani preko toplana „Dunav“ i „Konjarnik“.

Projekat će smanjiti i troškove daljinskog grejanja

Osim uštede uvoznog gasa, projekat treba da obezbedi i pouzdanost sistema i smanjenje zagađenja.

„Na ovaj način donosimo poslednju odluku koja će nam omogućiti da povežemo blokove u TENT-u u Obrenovcu sa daljinskim grejanjem toplane na Novom Beogradu čime ćemo u narednom periodu smanjiti kupovinu gasa za oko trećinu i koristiti toplotnu energiju sa blokova za grejanje grada Beograda“, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

Prema njegovim rečima, to je veliki projekt na kojem se radilo nekoliko godina i to je projekat koji će potpuno promeniti strukturu daljinskog grejanja, strukturu troškova daljinskog grejanja.

„Mi smo u međuvremenu kao Grad Beograd izvršili eksproprijaciju, eksproprisali smo oko dve hiljade parcela, spremili sve za početak izgradnje, tako da smo mi apsolutno spremni da počnemo izgradnju toplog dalekovoda“, ističe Vesić.

Izgradnja 28 kilometara toplovoda i pumpnih stanica

Kredit Nemačke banke za razvoj je trideset miliona evra, dok je veći deo novca obezbeđen kineskim kreditom. Radove izvodi kineska kompanija.

Sekretar Sekretarijata za energetiku Nina Jandrić naglašava da Grad Beograd i „Beogradske elektrane“ u ovom momentu koriste 11 miliona evra iz sredstava tog zajma i tri miliona evra iz sopstvenih sredstava.

„Sporazum o zajmu između Republike Srbije i kineske Eksport-import banke potpisan je 17. januara 2020. godine. Iznos je 164.685.800 evra što je 85 odsto vrednosti celokupnog projekta, dok je 15 odsto iznos koji će beogradske elektrane same obezbediti“, kaže Jandrićeva.

Osim izgradnje 28 kilometara toplovoda i pumpnih stanica, projekat predviđa i rekonstrukciju blokova i izgradnju izmenjivačke stanice u TENT-u.

Povezivanje Beograda na Termoelektranu neće uticati na grejanje Obrenovčana. Naprotiv, 15. februara počeće izgradnja deset kilometara mreže, kojom će Zvečka, Krtinska, Šljivice i naselje Braće Jugović biti povezani na sistem daljinskog grejanja. To će omogućiti gašenje više hiljada individualnih ložišta.

(RTS)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.