Zlatko Minić: Gde nema konkurencije veći je rizik od korupcije

Vlast u Srbiji počiva na piramidi koja opstaje na arčenju javnih resursa i ogromnim zaduženjima koja trenutno iznose preko 28 milijardi evra, rekao je član Upravnog odbora Transparentnosti Srbija Zlatko Minić.

Minić je u intervjuu za portal UGS Nezavisnost kazao da se kroz koruptivni mehanizam velikom broju onih koji podržavaju tu piramidu čine usluge poput zaposlenja, diploma, raznih poslovnih kombinacija ili nekih drugih prinadležnosti.

„Održavanje stabilnosti ove piramide je moguće samo kroz koruptivne poslove, tako da je koruptivna margina kod svih infrastrukturnih projekata i javnih nabavki nesumnjivo velika, znatno veća od 20-30 odsto, i služi za zadovoljenje osoba na kojima piramida počiva, ali i za bogaćenje onih na vrhu“, ocenio je on.

Upitan da li uliva sumnju i netransparentna nabavka medicinske opreme u vreme pandemije, Minić je kazao da sve što je tajno podstiče sumnju na korupciju.

„Umesto što se svadja s ljudima koji s pravom postavljaju pitanje o troškovima nabavke medicinske opreme, vlast bi trebala da objavi sva dokumenta. Ogroman novac je potrošen na nabavku respiratora, lekova, vakcina i drugih neophodnih medicinskih stvari, i sve te nabavke su proglašene državnom tajnom“, rekao je on.

Dodao je da ne postoji nijedan razlog da se ne saopšti koliko su do sada ukupno plaćene sve nabavljene vakcine ili respiratori.

„Kada su se nabavljali respiratori, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je promovisao čak i princip nabavke na crno, što je nedopustivo. Vučić nam je nedavno saopštio da je 2.200 respiratora plaćano izmedju 18.000 i 50.000 evra po komadu, što ostavlja raspon od 40 do 100 miliona evra“, kazao je Minić.

Naglasio je da je visoka korupcija prisutna tamo gde postoji mali rizik za njeno otkrivanje i kažnjavanje i gde postoji mogućnost za ostvarivanje velikog profita.

„To su poslovi gde se radi s novcem poreskih obveznika, kao što su infrastrukturni projekti ili velike nabavke i gde ima manje transparentnosti i konkurencije. Kada nema konkurencije, praktično se omogućava korupcija“, rekao je analitičar Transparentnosti Srbija.

Ocenio je da se korupcija svesno skriva i kada vlast uvede sistem da se ne objavljuju dokumenta o sklopljenim poslovnim aranžmanima.

„Na taj način predstavnici vlasti mogu da sklapaju ugovore koji su nepovoljni po javni interes, u kojima će se oni korupcijski ugraditi, a gradjani neće saznati kako se i zašto troši njihov novac. Kod nas je postala stalna praksa da država sve poslove sklapa ili po medjudržavnim ugovorima ili po direktnim sporazumima kako bi se izbegla primena antikorupcijskih mehanizama iz domaćih propisa i kako bi se izbeglo objavljivanje ugovora, uz objašnjenje da na tome insistira strani partner“, kazao je Minić.

Odgovarajući na pitanje kakav je odnos vlasti prema novcu poreskih obveznika, Minić je kazao da ga više brine odnos poreskih obveznika prema sopstvenom novcu.

„Kod većine gradjana vlada nezainteresovanost na koji način vlast upravlja njihovim novcem. Dobro je što se grade autoputevi, ali mora da se objasni zbog čega se radi bez javnog konkursa, a cena jednog kilometra autoputa je sada 12-16 miliona evra, umesto pet-šest miliona evra koliko je bila pre sedam-osam godina. Nažalost, veoma mali broj gradjana i medija insistira na objašnjenjima zbog čega su investicije preskupe, zato ne čudi što se vlast bahato odnosi prema novcu poreskih obveznika“, naveo je on.

Komentarišući to što se na globalnoj listi indeksa percepcije korupcije Srbija se nalazi na 94. mestu od 180 zemalja, Minić je rekao da loša pozicija na toj listi, nekome ko želi da investira, ukazuje šta može da očekuje u našoj zemlji sa stanovišta korupcije ako krene u interakciju s državnim organima.

„Loša pozicija ukazuje da će ovde moći da se investira špekulativni kapital ili da ćete moći da investirate ukoliko ostvarite odgovarajuće političke veze koje će onemogućiti smetnje sa strane. Zbog plasmana Srbije na lošem 94. mestu, potrebno je sve više energije i novca da bi se investicije privukle. To se najbolje vidi po ogromnim subvencijama koje Vlada Srbije daje stranim investitorima“, objasnio je on.

Dodao je da su te subvencije pre desetak godina iznosile najviše do 5.000 evra po radnom mestu, a sada prelaze 50.000 evra za jedno radno mesto.

Upitan kako reaguje kada vidi da jedna ministarka plaća kafanske cehove od 16.000 evra, druga nosi toaletu od 20.000 evra, treći ministar vozi automobil od 100.000 evra, a četvrtom tetka iz Kanade šalje 200.000 evra za kupovinu stana, Minić kaže da ne čudi što državni organi nisu proveravali poreklo novca tim ministrima, ali da je ogavno što se ne poštuje ni moralni aspekt u kontekstu politike.

„Vi kao ministar rada i socijalne politike, u državi u kojoj je ogroman broj gradjana siromašan, ne možete sebi dozvoliti da se ponašate kao plejboj. Prosto je neverovatno da neko kome je posao da obilazi ustanove socijalne zaštite, može da dozvoli sebi da plaća kafanske cehove od više hiljada evra“, ocenio je on.

Na pitanje Nezavisnosti može li da navede pet sumnjivih afera na koje država, odnosno tužilaštvo, nisu reagovali, a morali su, Minić je kazao da ima mnogo slučajeva koji izazivaju sumnju.

„Ostalo je nerazjašnjeno zbog je čega je uopšte data koncesija na aerodrom ‘Nikola Tesla’. Svi radovi na izgradnji putne mreže, gde je cena po kilometru višestruko rasla, radjeni su i rade se bez konkurencije. Sumnjiv je i proračun cene gondole u Beogradu u odnosu na cenu gondole na Zlatiboru. Zašto je fontana na Slaviji deset puta preplaćena? Zašto je spomenik Stefanu Nemanji jedini spomenik na svetu čija je cena tajna? Sve to i još bezbroj drugih primera, bude sumnju na korupciju i praktično pozivaju na reakciju istražnih organa“, rekao je Minić za portal UGS Nezavisnost.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.