EU produžila sankcije Rusiji

Evropska unija (EU) produžiće sankcije Rusiji za još šest meseci kako bi izvršila pritisak na Moskvu da poštuje sporazum o okončanju sukoba u Ukrajini, saopštili su danas diplomatski izvori u Briselu gde je u toku samit EU.

Po rečima dvojice neimenovanih zvaničnika, lideri zemalja EU postigli su dogovor o produženju sankcija Moskvi na današnjem samitu u Briselu, a formalna odluka o tome biće doneta u narednih nekoliko dana.

Sankcije koje je EU uvela Rusiji u julu 2014. godine zbog aneksije Krima i podrške proruskim pobunjenicima na istoku Ukrajine, pogadjaju ruski finansijski, energetski i odbrambeni sektor, kao i razmenu sirovina koje se mogu koristiti u civilne i vojne svrhe, a ostaće na snazi najmanje do polovine sledeće godine.

Lideri EU postigli su na samitu i dogovor o usvajanju rezolucije kojom se „snažno osudjuju“ napadi ruske i sirijske vojske na Alep, gde je u toku masovna evakuacija civila iz istočnog dela grada, nad kojim su sirijske snage posle četiri godine preuzele kontrolu od pobunjenika.

Neimenovani zvaničnici naveli su, medjutim, da se lideri zemalja Unije nisu saglasili oko uvodjenja sankcija Rusiji zbog njenog učešća u sirijskom ratu, najviše zbog toga što još nije poznato kakvu će politiku prema Moskvi voditi buduća administracija novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa.

Isti izvori dodali su da EU razmatra „sve raspoložive opcije“, ali mogućnost uvodjenja sankcija, kako su naveli, „nije pomenuta“, iako se „situacija može promeniti“ jer su zvaničnici EU razgovarali i načinu na koji mogu pomoći u evakuaciji civila iz istočnog Alepa.

Jedan neimenovani nemački zvaničnik rekao je da će „verovatno“ biti postignuta saglasnost o produženju sankcija Moskvi koje su 2014. uvedene posle pada aviona malezijske kompanije Malejža erlajns (Malaysia Airlines) iznad istoka Ukrajine, pri čemu je poginulo 298 osoba.

Samitu je prisustvovao i predsednik lokalnog saveta pobunjenika u Alepu Brita Hadži Hasan, koji je rekao da su desetine hiljada stanovnika Alepa „dočekale smrt posle neuspeha medjunarodne zajednice“.

Na sastanku se razgovaralo i o sporazumu o pridruživanju Ukrajine EU, koji jedino nije ratifikovala Holandija, jer je odbačen na tamošnjem referendumu, ali su lideri EU postigli kompromis sa tom zemljom, što će omogućiti primenu sporazuma.

Odobravanjem sporazuma otvorena je mogućnost pojačanja političke i trgovinske saradnje EU i Ukrajine i udaljavanja Kijeva od sfere uticaja Moskve, ali nisu saopšteni detalji o načinu postizanja kompromisa.

Na sastanku se razgovaralo i o sporazumu o pridruživanju Ukrajine EU, koji jedino nije ratifikovala Holandija, jer je odbačen na tamošnjem referendumu.

Holandski premijer Mark Rute rekao je prethodno da bi „povlačenje tog sporazuma sa pregovaračkog stola bio najveći poklon koji bi EU mogla dati (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu“.

Sa druge strane, lideri EU treba da se saglase i oko načina na koji će pregovarati sa Velikom Britanijom o izlasku te zemlje iz Unije nakon što premijerka Tereza Mej pokrene formalni postupak aktiviranjem člana 50 Lisabonskog ugovora.

Mejova je novinarima rekla da se nada „mirnom procesu istupanja“ koji će se voditi u interesu obe strane u pregovorima.

Neimenovani izvori naveli su da 27 članica Unije treba da se izjasni o dokumentu kojim se traži „što skorije otpočinjanje pregovora sa Londonom posle aktiviranja člana 50“.

Na sastanku se razgovaralo i o migrantskoj krizi i evropskoj odbrambenoj politici, a na dnevnom redu našla se i Grčka, dan pošto je Evrogrupa suspendovala mere reprogramiranja grčkog duga, što je grčki premijer Aleksis Cipras nazvao „ucenom“.

Suspenziju je tražila Nemačka, navodeći da ponovno uvodjenje trinaeste isplate za male penzije i odlaganje povećanja PDV-a nisu u skladu sa dogovorom sa poveriocima.

(Beta)

Ostavite komentar