Hiljade mladih Jevreja i Poljaka u 25. Maršu živih u Aušvicu
Više od 8.500 mladih Jevreja i Poljaka odalo je danas poštu žrtvama hlokausta u tradicionalnom, 25. „Maršu živih“, nemom pohodu stazom smrti od kapije nemačkog nacističkog loga Aušvic na jugu Poljske, do gasnih komora i Spomenika žrtvama holokausta.
Pohod pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Izraela kao svojevrsni živi čas istorije za mlade Jevreje kojima se tradicionalno pridružuju vršnjaci iz Poljske, na terenu najveće fabrike smrti koju su nemački nacisti podigli na jugu okupirane Poljske, krenuo je popodne od glavne kapije nekadašnjeg logora Aušvic-Birkenau i ciničnog nacističkog napisa na ulazu „Rad oslobadja“.
Sa mladim Jevrejima iz 40 zemalja sveta i Poljacima u nemom pohodu pored Zida smrti gde su nacisti streljali logoraše, pored baraka do gasnih komora. odeveni u belo-plave jakne u bojama Izraela, sa zastavama svojih zemalja prošli su ove godine i neki od preživelih logoraša, ministar pravde Izraela Ajlet Šaked i nekadašnji glavni rabin Izraela Meir Lau.
„Marš živih je simbol preporoda jevrejskog naroda, jevrejske države i obaveze da ga branimo od onih koji žele da ga unište“, poručio je iz Tel Aviva učesnicima ovogodišnjeg Marša živih premijer Izraela Benjamin Netanjahu.
U ruševinama dve najveće gasne komore u logoru Aušivc-Birkenau učesnici Marša živih zapalili su šest baklji da podsete na šest miliona Jevreja koje su nacisti uspeli da likvidiraju u svom monstruoznom „rešenju“ jevrejskog pitanja u Evropi i kao baklje zahvalnosti za pravedne medju narodnima sveta, ljude koji su ignorišući rizik često i po vlastiti život Jevreje tokom Drugog svetskog rata krili i spasavali od holokausta.
Ove godine Marš živih u znaku je 80. godišnjice tzv. Nirnberških zakona koji su položili temlje antisemitskoj politici Hitlerove Nemačke i 70. godišnjice kraja sudjenja poglavarima Hitlerove Nemačke i nacistima za zločine protiv čovečanstva u Nirnbergu.
„Marš živih“ kao projekt edukacije mladih Jevreja u želji da se holokaust nikad ne zaboravi kako se ne bi ponovio započet je 1988. godine i do sada je u Maršu živih nemo tri kilometra staze smrti prevalilo preko 220.000 mahom mladih, a sa njima i predsednici i premijeri Izraela i Poljske i duhovni velikodostojnici više religija.
Nacisti su u okupiranoj Poljskoj otvorili logor blizu mesta Ošvjenćim, nemački Aušvic, 1940. godine prvobitno da u njemu drže Poljake ali ubrzo je postao centralno mesto za likvidaciju Jevreja, najveće jevrejsko stratište sa monstruoznim industrijskim sistemom ubijanja u gasnim komorama.
U logoru Aušvic proširenom na susedni Birkenau stradalo je prema podacima Državnog muzeja Aušvic-Birkenau najmanje 1,1 miliona ljudi, mahom poljskih i evropskih Jevreja, ali i Sinti i Roma, Poljaka, zarobljenih vojnika sovjetske Crvene armije i pripadnika drugih evropskih naroda.
Logor su 27. januara 1945. godine oslobodili vojnici Crvene armije i taj dan se u svetu obeležava kao Dan sećanja na žrtve holokausta, dok Marš živih prolazi u proleće na Jom ha-šoa kada se žrtava holokausta sećaju u Izraelu.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.