Narod ustaje, vlast u strahu: Započinje li nova francuska revolucija (video)

„Skidali smo glave i za manje od ovoga“. „Srušimo buržoaziju“. „Maj ′68. — decembar 2018“. Ovo su neki od grafita koje je šefica pariskog dopisništva „Gardijana“ videla na Trijumfalnoj kapiji posle protesta „žutih prsluka“ koji su se pretvorili u žestoke obračune s policijom.

U pokušaju da smiri nerede, francuski predsednik Emanuel Makron najpre je na šest meseci suspendovao, a onda i potpuno ukinuo odluku svoje vlade o podizanju takozvane ekološke takse za gorivo, čije je uvođenje i poslužilo kao okidač za proteste „žutih prsluka“. Međutim, „Francuzi nisu vrapci i ne žele mrvice koje im vlada daje. Oni žele bagete“, poručuju „žuti prsluci“ i najavljuju nove proteste, počev od danas, koji se proglašava za svojevrsni dan de.

Kad smo već kod hleba, oni kolači Marije Antoanete koji su joj možda došli glave još se ne spominju, ali francuske vlasti se, prema pisanju „Figara“, pribojavaju napada demonstranata na Jelisejsku palatu i čak tvrde da je moguć i pokušaj puča. Zbog toga će ovog vikenda širom Francuske na suzbijanju demonstracija biti angažovano dodatnih 89 hiljada policajaca, a društvene mreže preplavljene su snimcima oklopnih vozila vojske i Žandarmerije na putu za Pariz.

Ko su „žuti prsluci“? Šta je zapravo izazvalo njihov gnev i koji su njihovi zahtevi? Kako će ova previranja uticati na vlast Emanuela Makrona, koju čak 76 odsto Francuza ocenjuje negativno? I zašto „Makronova kriza u Francuskoj predstavlja opasnost za čitavu Evropu“, kako ocenjuje britanski „Gardijan“?

O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili nekadašnja ministarka kulture i ambasadorka Srbije pri Unesku u Parizu Nada Popović Perišić i diplomata Zoran Milivojević.

„Protesti ’žutih prsluka‘ predstavljaju kulminaciju perioda od dolaska Makrona na vlast“, smatra Nada Popović Perišić i podseća da „najveći broj glasača u drugom krugu predsedničkih izbora prošle godine nije toliko glasao za Makrona, koliko protiv Marin le Pen. Dakle, na vlast ga nije dovela podrška naroda reformama koje je najavljivao tokom svoje kampanje. Očigledno je proteklih 18 meseci došlo do spoznaje o tome kakva tačno vrsta reformi društva predstoji. A Francuzi ne pristaju na takav vid liberalnog kapitalizma. Taksa za gorivo, otuda, predstavljala je samo okidač za proteste“.

Istovremeno, napominje Nada Popović Perišić, „neverovatna je žestina s kojom je policija odgovorila na proteste. Mislim da je to bio dodatni razlog da oni postanu još jači, masovniji, i da se nastave. Potpuno odustajanje od ove takse, koja nije ni predviđena u budžetu za narednu godinu, ukazuje na slabost vlasti, i zato zahtevi demonstranata postaju sve veći — oni sada traže da se raspusti skupština i da se raspišu novi izbori, pa čak i da sam predsednik države podnese ostavku“.

„Uspeh ’žutih prsluka‘ bazira se na opštem nezadovoljstvu koje postoji u Francuskoj, a razlog tome je visok stepen ekonomske nejednakosti i raspodele nacionalnog dohotka“, ukazuje Zoran Milivojević, i dodaje:

„Treba podsetiti da je Makron, po dolasku na vlast, promenio Zakon o radu i time učinio ustupak krupnom kapitalu, koji mu je i omogućio da dođe na mesto predsednika. Istovremeno, niži slojevi društva dodatno su opterećeni i dodatno im je snižen životni standard. Sve je to doprinelo izbijanju protesta. A Makronov dodatni problem — zato što sad ne može da iznutra kontroliše političke procese — sastoji se u tome što je protest zaista opštenarodni, naime, nisu ga inicirale stranke, iako su i krajnja desnica i krajnja levica, Marin le Pen i Žan-Lik Melanšon, podržale demonstrante“.

O opštenarodnom karakteru protesta, uostalom, govori već i poređenje brojki; dok su Le Pen i Melanšon u prvom krugu predsedničkih izbora u zbiru osvojili oko 41 odsto glasova, ankete pokazuju da „žute prsluke“ podržava mnogo više Francuza, čak oko 75 odsto.

Ključno pitanje je, naravno — šta sledi?

„Sputnjikovi“ sagovornici smatraju da će krupne promene morati da se dogode.

„Vlast sada pokušava da zastraši ljude upozorenjima o nasilnim demonstracijama i puču o kome piše ’Figaro‘, kojima opravdava angažovanje ogromnog broja policajaca“, kaže Nada Popović Perišić. „Ipak, ’žuti prsluci‘ su obični, mali ljudi koji ne mogu da izdrže ovu vrstu reformi, i na njih ne mogu da pristanu, te je zato i odlučnost učesnika protesta sve veća i veća. Ovo je prvi put da, zaista, reaguje narod. Ako on uspe da održi masovnost i tempo protesta, onda će vlast zaista biti dovedena u pitanje, i moraće da dođe do ozbiljnih političkih ustupaka“.

„Stepen represije je strašno visok, uhapšene su stotine ljudi, ima povređenih i mrtvih. I to svedoči o stepenu nezadovoljstva, ali i o strahu režima od gubitka pozicija. Ipak, zaključuje Zoran Milivojević, osnovni problem leži u samom neoliberalnom konceptu.

„Sistem je, jednostavno, postao prenapregnut, i ovako više ne može. Zato je potrebno tražiti nove politike, a Makron, iako je novo lice, predstavnik je one stare politike, i baš zato se sada suočava sa ozbiljnim problemima“.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Ruža

    O nadam se novoj svetskoj revoluciji koju ce da vode pametni, dobronamerni, slobodoumni , pošteni ,vredni ,razumni, trezni. Francuzima da se oslobode ropstva i budu luconosa celom svetu

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike