Zašto Britanci imaju Dan smoga i „peto“ godišnje doba
LONDON, 16. januara (Tanug) – Magla i smog koji su ovih dana obavili Beograd i izazvali zabrinutost, problem su koji tradicionalno muči Engleze, i ne samo njih, o čemu svedoči i jedan skoriji tekst Gardijana, posvećen borbi protiv zagađenja vazduha u svetu.
Gardijan ukazuje, naime, da ni 65 godina od Velikog smoga, kako je nazvano prekomerno zagađenje vazduha koje je pogodilo London od 5. do 9. decembra 1952. godine i dovelo do usvajanja revolucionarnih zakona protiv zagađenja, vazduh iznad Velike Britanije još nije čist.
Veliki smog je za četiri dana pre 65 godina u britanskoj prestonici izazvao velike probleme zbog loše vidljivosti, ali i smrt 4. 000 ljudi direktno od zagađenja, kao i 100. 000 obolelih od efekata zagađenja, navodi Gardijan.
Na godišnjicu Velikog smoga u Londonu se stoga obeležava tzv. Dan smoga.
Taj dan takođe označava sredinu međunarodne sezone smoga, a potekao je iz inicijative da se podele iskustva ljudi koji žive sa zagađenjem u Londonu i Nju Delhiju, gde je vazduh među najgorima u svetu.
Uprkos brojnim razlikama u životu između dva glavna grada, postoje i paralele u iskustvima ljudi koji rade na ulicama, džogera, vozača taksija, roditelja i dece, kao i doktora koji leče pacijente sa teškoćama u disanju, navodi Gardijan.
U tekstu britanskog lista se ističe da je zagađenje vazduha postalo toliko da se kaže da sada imamo i „peto godišnje doba“ i to u ovo doba godine, kada smrtonosni smog obavija neke od najnaseljenijih delova sveta.
Procenjuje se da širom sveta svaki dan zbog zagađenja vazduha umre 18. 000 ljudi, a velika većina svetske populacije udiše vazduh čiji kvalitet ne zadovoljava standarde Svetske zdravstvene organizacije, ističe se u tekstu.
Samo u Londonu svakog sata prerano umre više od jedne osobe zbog niza bolesti izazvanih štetnim česticama i azot-dioksidom, kao što su infarkt, astma i emfizem pluća, navodi Gardijan i podseća da se gradonačelnik britanske prestonice Sadik Kan založio za usvajanje zakona o čistom vazduhu, kojim bi bilo garantovano pravo na udisanje čistog vazduha.
Gardijan navodi, međutim, da je u mnogim gradovima širom sveta vidan napredak u borbi protiv zagađenja vazduha.
U nedavnom izveštaju Komisije za zagađenje i zdravlje Lancet navodi se da poboljšanja u kvalitetu vazduha ne samo da spašavaju živote, već donose i druge benefite.
Za skoro pola veka, u SAD svaki dolar investiran u poboljšanje kvaliteta vazduha doneo je prihod od oko 30 dolara u dodatnim benefitima.
Prelazak na korišćenje 100 odsto obnovljivih izvora energije do 2050. sprečio bi 90 odsto preranih smrti između 2017. i te godine, naveo je u nedavnoj analizi Mark Jakobson sa Univerziteta Stenford, prenosi Gardiajn.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.