Studenti, kao grupa koja trenutno ima najveću podršku javnosti, mogu da podrže štrajk radnika i njihove pregovore o povećanju minimalne zarade, što je dobro jer će im dati vidljivost, a zauzvrat dobiti povećanje kohezije, izjavila je Bojana Tamindžija iz Centra za politike emancipacije.
Ona je dodala da u januaru i februaru nije došlo do generalnog štrajka onako kako je on propisan zakonom, ali da je dobro što studenti i sindikati sada zahtevaju kroz svoje pregovaračke i radne grupe izmenu zakona o štrajku, koji je sada dosta restriktivan, star i ne odgovara aktuelnim standardima.
„Bilo je paradoksalno što su se odazvale nevladine organizacije koje nemaju nikakvu moć da utiču na bilo kakve državne politike, mali biznisi. Ali važno je da znamo da kada poslodavac poziva na generalni štrajk da se tada ne radi o stvarnom otporu radnika, jer smo imali i poslodavce koji krše radna prava i drže radnike na minimalcu, a koji su kao poslodavci pozvali na generalni štrajk“, rekla je ona agenciji Beta u Skoplju gde je učestvovala na trećem izdanju Konvencije angažovane demokratije (EDI).
Dodatan problem, kako je objasnila, je i činjenica da u Srbiji dosta ljudi radi u stranim kompanijama, gde je i sindikalna organizovanost slaba jer se ljudi boje da će ostati bez posla, što se dešavalo.
„Iz tog sektora se niko nije odazvao pozivu, ali ja verujem da su ljudi na druge načine pomagali studentima. Mi nismo imali ono što se zakonom zove generalni štrajk jer da bismo imali njega treba da inicira jednna od dve reprezentativne centrale, ne može pozvati neko sa strane. Bilo kakva vrsta štrajka podrške je došla od onih sektora gde imamo sindikate, ujedinjenost, i koji su mogli da štrajkuju“, rekla je ona.
Iz drugih sektora, navela je, studenti nisu dobili podršku ne zato što ljudi nisu hteli nego zato što nisu mogli na taj način.
„Ljudi su ucenjeni finansijski, tu govorimo i o ljudima u malim sredinama koji nemaju nikakvu ušteđevinu koja bi im napravila amortizaciju makar jedan mesec. Po zakonu kada štrajkuješ tebi idu samo doprinosi, ne primaš platu zato je važno da sindikati imaju jake štrajkačke fondove da mogu da amortizuju da kada radnici štrajkuju da im se iz sindikata plaćaju dnevnice koliko se dogovore“, rekla je.
„Imamo slučaj da radnici Tesle u Danskoj štrajkuju već godinu dana jer sindikat ima novca da to podrži. Mi smo imali štrajk pre dve godine, u kompaniji Falk ist u Knjaževcu, ljudi su štrajkovali deset dana izborili se za povećanje zarada, ali su izgubili te dnevnice i praktično su štrajkujući izgubili povećanje koje su osvojili za narednih deset meseci, to je još jedan od rizika štrajkova u Srbiji“, objasnila je ona.
Međutim istakla je da je štrajk moćan, ali krajnji vid borbe za odnređeno pravo jer blokira funkcioisanje i protok kapitala u slučaju države, a u slučaju kompanija blokira proizvodnju i njima sticanje profita.
„Verujem da je mnogo radnika koji nisu kroz štrajk, podržalo studente na druge načine. Ali bi bilo zanimljivo, kad radnici izađu sa svojim problemom nekim u štrajk da ih studenti podrže s obzirom da je to sad grupa koja ima najveću podršku javnosti, a i vidljivost. Svakog septembra imamo pregovore u okviru Ekonomsko-socijalnog saveta o povećanju minimalne zarade za narednu godinu. Mogu da podrže sindikate u tim pregovorima, da daju vidljivost jer pregovori kreću 15. avgusta, završavaju se 15. septembra, to je period kada su ljudi na letovanju, tako da uvek prođe ispod radara. Tako studenti mogu pomoći radnička pitanja i zauzvrat dobiti povećanje kohezije“, dodala je.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com