Tibetanski majstor restaurira knjige od palminog lista da sačuva stare tekstove
U palati Truzing u Norbulingki, mestu svetske baštine u Tibetanskoj autonomnoj regiji na jugozapadu Kine, na policama je pohranjeno na hiljade drevnih knjiga na različite teme. Kako piše Sinhua, sve stare knjige su očuvane jedinstvenom tehnikom poveza pomoću dve drvene stezne daske umotane u komade platna.
Gjumej Tsultrim, 56, sa Norbulingkinom kancelarijom za upravljanje, bio je zauzet pažljivo noseći neregistrovane knjige u obližnji studio svog tima za istraživanje drevnih knjiga. Za sada, prioritet tima je da napravi inventar drevnih knjiga, kako ručno tako i digitalno, za konkretnu identifikaciju dokumenata.
Neke knjige su čak napravljene od palminog lišća.
Giumei Tsultrim je već 25 godina angažovan na očuvanju drevnih knjiga u regionu i bio je duboko impresioniran velikom teškoćom prikupljanja i restauracije rukopisa budističkih sutri na palminom listu.
Budističke sutre napisane na skrojenim palminim listovima primarni su izvor za proučavanje drevne tibetanske kulture. Naizgled krhki listovi, dobro su očuvani na Tibetu zahvaljujući suvoj klimi u regionu i jedinstvenim metodama čuvanja.
Na Tibetu trenutno postoji preko 1.000 sanskritskih budističkih sutri na palminim listovima, ukupno skoro 60.000 listova, što čini 60 do 80 odsto ukupno sačuvanih rukopisa budističkih sutri na palminom listu.
Gjumei Tsultrim, koji je diplomirao na Visokom tibetanskom budističkom koledžu Kine, godinama je studirao sanskrit. Počeo je da učestvuje u prikupljanju, restauraciji i zaštiti budističkih sutri na palminom listu još 2006.
U narednih šest godina, regionalni tim za očuvanje budističkih sutri na palminom listu prešao je ukupno 17.000 km širom regiona, obilazeći hramove, ruševine i domaćinstva radi prikupljanja tako drevnih knjiga.
Tsevang Junmen, direktor vodeće grupe za zaštitu budističkih sutra na palminom listu u regionu, priseća se da su mnogi hramovi bili ušuškani duboko u planinama, sa neravnim putevima koji su postajali blatnjavi kada pada kiša, što je njihov skupljački posao činilo izuzetno teškim. Jednom je istraživački tim naišao na hram u kojem nije bilo struje pa su mogli da snime tekstove samo oslanjajući se na prirodno svetlo tokom dana.
„Budističke sutre na palminom lišću, uglavnom napisane na sanskritu, prilično su nečitke i potrebna im je unakrsna referenca u drugim dokumentima da bi se dalje identifikovao njihov sadržaj. Moram da prepoznajem karaktere jedan po jedan. Jedna greška u znakovima može potpuno promeniti značenje, tako da je potrebno mnogo vremena da se razvrstaju relikvije tekstova“, rekao je Gjumej Tsultrim.
„Neke budističke sutre na palminom lišću su se ubuđale, postale crvotočne ili čak trule zbog znatne starosti, što umnožava poteškoće u njihovoj restauraciji“, dodao je on.
Strpljivi majstor obično kuva lokalni susam i brašno i pravi prirodni lepak da popravi budističke sutre umesto da se samo oslanja na šivenje. Tako se stranice palminog lista mogu ponovo otvoriti, uz malo čiste vode nanete na njihove površine, i postati manje sklone oštećenju nakon ovakve reparacije.
Ranije, nijedna od jedinica za zaštitu kulturnog nasleđa Tibeta nije imala opremu za zaštitu kulturnih relikvija i naučna istraživanja vrednu više od 100.000 juana (oko 14.280 američkih dolara). Sve jedinice zaštite u celom regionu dele jednu tehničku laboratoriju i jednu prostoriju za restauraciju relikvija.
Međutim, 2013. godine Tibet je pokrenuo projekat, usvajajući naučna i tehnološka sredstva, kako bi bolje očuvao svoje kulturne relikvije. Tibetanska veličanstvena palata Potala, Norbulingka, regionalni muzej i drugi počeli su da koriste prilagođene ormare za skladištenje i opremu za praćenje životne sredine kako bi zaštitili stare tekstove.
Gjumej Tsultrim sada takođe besplatno predaje tibetansku kaligrafiju i poznavanje drevnih tekstova za više od 600 učenika širom regiona. Neki od njegovih učenika postali su učitelji i novi naslednici lokalnih kultura na Tibetu.
„Kulturno nasleđe koje su naši preci sačuvali mudrošću, marljivošću i trudom treba da se baštini, čuva i prenosi u naše moderno, civilizovano društvo“, objasnio je on.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.