U trendu

TS: Savetnici i šefovi kabineta nevidljivi za Zakon o sprečavanju korupcije

Savetnici predsednika i potpredsednika Vlade Srbije i ministara, kao i šefovi kabineta, koji većinski nisu poznati javnosti, u zakonodavstvu Srbije nisu preopoznati kao javni funkcioneri i još uvek nisu obuhvaćeni Zakonom o sprečavanju korupcije, iako su uključeni u procese donošenje odluka, izjavili su danas predstavnici nevladine organizacije Transparentnost Srbija (TS).

Pravni savetnik TS Robert Sepi rekao je novinarima u beogradskom Medija centru da je jedna od preporuka specijalizovane institucije Saveta Evrope – Grupe država za borbu protiv korupcije (GREKO) iz 2022. godine upravo ta da se šefovi kabineta i savetnici zakonskom odredbom obuhvate kao javni funkcioneri.

Prema njegovim rečima, ta preporuka je pretočena u nacrt izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije, ali on do danas nije dobio formu predloga Zakona.

„To su lica na najvišim izvršnim funkcijama. Ta preporuka s pravom prepoznaje savetnike i šefove kabineta kao lica na najvišim izvršnim funkcijama, zato što su oni na dnevnoj bazi uključeni u razmatranje pitanja javnih funkcionera i u proces donošenja njihovih odluka“, kazao je Sepi.tra

Cilj je, kako je dodao, da se oni obavežu da se pravila, u slučajevima kada postoji sukob interesa ili bar sumnja, primenjuju na njih, kao i na one koje savetuju.

„Trenutna situacija je da na putu njihovog učešća u procesu donošenja odluka stoji samo njihov lični moral i lična savest, da li će kome i kada saopštiti da su po određenom pitanju pristrasni, zbog neke povezanosti sa temom u kojoj učestvuju“, rekao je Sepi.

Naveo je da pored tih, po zakonu prepoznatih funkcija, postoje i „kvazi-savetničke“ funkcije i da je reč o licima koja su najčešće angažovana za određenu savetodavnu ulogu.

„Njih razlikuje to što se ne zna ko ih je angažovao, najčešće su angažovani po ugovoru o pružanju konsultantskih usluga, a ne na osnovu odluka nadležnih organa javne vlasti. Ne zna se na kojim pitanjima su angažovani i ne zna se ni kome odgovaraju. Ovo poslednje je posebno delikatno, jer u statusu u kome se nalaze, ne postoji mehanizam koji garantuje da će oni raditi u javnom interesu“, dodao je Sepi.

Istraživačica TS Zlata Đorđević govorila je o preporuci GREKO koja se odnosi na to da se pre stupanja na funkciju proveri integritet članova Vlade, za šta je neophodno promenti Zakon o sprečavanju korupcije, a kasnije i da se izmeni Zakon o Vladi i poslovnik Skupštine Srbije.

„Rok za izveštavanje o preporukama GREKO je bio 30. septembar prošle godine, a Srbija (u toj oblasti) ništa nije učinila. Tako da će, po svemu sudeći, Srbija uskoro dobiti još jednu Vladu, a da prethodno nije provereno da li neko od budućih ministara ima interese koji bi mogli štetno da utiču na obavljanje njegove funkcije“, kazala je Đorđević.

Ta preporuka, prema njenim rečima, mogla bi da bude ispunjena izmenom zakona, tako da izveštaje o imovini podnose i kandidati za ministre i premijera, a da se Agenciji za sprečavanje korupcije da mogućnost da zatraži neke dodatne informacije.

„Da bi mogla, ukoliko otkrije da postoji neki štetni ili potencijalni sukob interesa u budućnosti, na vreme da upozori kandidata da to na vreme otkloni, ili da, ukoliko ne otkloni, obavesti Skupštinu Srbije koja na kraju bira ministre, kao i javnost“, dodala je Đorđević.

Programski direktor TS Nemanja Nenadić kazao je da su te preporuke GREKO, iz petog kruga evaluacije, usvojene u junu 2022. godine i odnose se na to šta bi Srbija trebalo da uradi da bi se suzbila korupcija u vrhovima izvršne vlasti, ali da se i u prošlosti veoma kasno postupalo po tim preporukama, nakon opomena.

„I sada imamo značajno kašnjenje, ali još uvek postoji šansa da se koliko-toliko, tokom ove godine, uhvati korak i da naša Vlada i parlament iskoriste priliku i da poprave zakone gde je GREKO ukazao da to treba učiniti“, rekao je Nenadić.

Prema njegovim rečima, u predlogu Strategije za borbu protiv korupcije koji je izradila Vlada Srbije, iako GREKO preporuke jesu prioritet, nije bilo adekvatno prepoznata ta prioritizacija, kao i da o nekim preporukama uopšte nije bilo reči.

Dodao je da su imali prilku da vide ažuriranu verziju predloga te Strategije koja je sadržinski bolja u tom delu, ali naglasio da je kao glavna manjkavost ostao pokazatelj uspešnosti, iz kojeg se vidi da bi Vlada bila zadovoljna ukoliko se ispuni 35 odsto preporuka GREKO.

„Mi smatramo da to nije dovoljno, niti u redu, jer ako smo dobili preporuke pre godinu i po dana, da je bilo i do sada vremena da se najveći broj njih realizuje. A ako nešto i nije urađeno, verujemo da se može uraditi već tokom 2024. godine. Izuzetak predstavljaju one preporuke za čiju bi realizaciju bilo potrebno izmeniti Ustav, a ima i takvih“, rekao je Nenadić.

Danijel Erikson izvršni direktor organizacije Transperensi internešnal (Transparency International), čiji je TS ogranak, naveo je da preporuke GREKO doprinose jačanju demokratskih institucija i jačanju vladavine prava koje su neophodne za uspešnu borbu protiv korupcije, kao i da su važne za evropske integracije Srbije.

„Kao kompleksan fenomen, korupcija zahteva obiman pristup u okviru antikorupcijskih strategija i konstantu implementaciju kontra-mera. Reagovanje na visoku korupciju je jedan od glavnih zahteva procesa evropskih integracija i jedna od oblasti u kojoj zemlje Zapadnog Balkana moraju da urade više“, kazao je Erikson.

Da bi borba protiv korupcije bila efektivna, dodao je Erikson, preventivne mere su takođe neophodne, kao i promocija kulture integriteta.

„To počinje sa postavljanjem snažnih mehanizama koji promovišu transparentnost i odgovornost kroz javne usluge, ali se tu ne završava. Tu su preporuke GREKO jako važne, jer ukazuju na neophodnost postavljanja visokih standarda integriteta u sve tri grane vlasti, kao i u političkim strankama“, rekao je on.

Istakao je obavezu javnosti rada visokih funkcionera koji učestvuju u donošenju odluka, uz ocenu da bi to bila snažna alatka u identifikaciji i eliminacija rizika od korupcije i dodao da to uključuje državne zvaničnike, sukob interesa, stvarne vlasnike kompanija, registre lobista, političke donacije, podatke o javnim nabavkama i sklapanje javnih ugovora.

„Ovo znači da novi zakoni moraju biti doneti i u potpunosti implementirani. Minimalno, informacija ko je stvarno vlasnik kompanija koje dobijaju novac od države ili koje doniraju političkim strankama, trebalo bi da bude dostupna javnosti kako bi građani mogli da drže Vladu i izabrane zvaničnike odgovornim“, rekao je Erikson.

Takva transparentnost, prema njegovim rečima, neophodna je za poverenje javnosti u demokratski proces.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.