U trendu

U Centrima izvrsnosti u Kragujevcu radiće više od 300 mladih istraživača

U Centrima izvrsnosti u Kragujevcu, površine 11.500 kvadrata, koji će biti otvoreni u maju ove godine, radiće više od 300 istraživača, a nastavu će imati 1.500 studenata.

To je rekao novinarima rektor Univerziteta u Kragujevcu Nenad Filipović uz ocenu da je to „kraj jednog dugog putovanja od 14 godina“.

Posle obilaska radova na centrima sa ministarkom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelenom Begović, Filipović je rekao da se završetak radova očekuje na proleće, dok će u junu istraživači početi da rade u tom prostoru.

On je naveo je da će jedan deo centra biti namenjen za edukaciju i obrazovanje Fakulteta medicinskih nauka, zatim deo Instituta za informacione tehnologije, a jedan deo namenjen za istraživanje matičnih ćelija.

„Centri izvrsnosti se odnose pre svega na biomedicinska istraživanja, biomedicinski inženjering, tu pre svega vidimo odgovarajuću proizvodnju patenata vezano za implantate i razvoj određenih organskih ćelija, a pre svega za istraživanje za matične ćelije,što je bila prvenstvena namena“, rekao je novinarima Filipović.

Tu će, kako je kazao, biti i Institut za informacione tehnologije, očekuje se i razvoj informacionih tehnologija, veštačke inteligencije, softvera, hardvera i razvoj medicinskih sredstava koja će se koristiti u dijagnostici i terapiji.

Centri će imati i direktnu vezu sa Data centrom koji se nalazi u blizini.

Vrednost građevinskih radova centara je 18 miliona evra, za opremu se opredeljuje još četiri miliona evra, a za nameštaj 1,1 milion evra.

Ministarka Begović je posle obilaska gradilišta izrazila očekivanje da će Centri izvrsnosti biti prepoznatljivi ne samo na nivou Srbije već i u regionu.

„Kragujevac je sa razlogom i sa puno zasluge dobio svoju šansu da se razvija u smeru, s jedne strane, digitalnih tehnologija ali i biotehnologije i neke nove nauke koje predstavljaju spoj različitih nauka“, rekla je Begović.

Naglasila je da će u Centrima izvrsnosti raditi najbolji profesori, istraživači, naučnici, kao i budući preduzetnici osnivači startap kompanija.

„Imaće fantastičan prostor da naučnoj mašti puste na volju i da doprinesu razvoju bionauka i informacionih tehnologija, da se razvijaju novi proizvodi i usluge“, rekla je Begović.

Kazala je da je naučnicima osnovno da imaju dobre uslove, opremu i infrastrukturu i okruženje da bi mogli da daju svoj maksimum.

„Zato smo kao država ušli u ovakve projekte, kao što je i Bio4 kampus, ista nam je ideja, da omogućimo da mladi ljudi, izuzetni ljudi jednostavno kažu da ne moraju da idu nigde ili da odu pada se vrate, i da možda krenu u smeru preduzetnika, da osnuju startap kompanije,ili da imaju podjednaku šansu kao neko iz Evrope ili sveta da dobije neki međunarodni projekat“, navela je Begović.

Dodala je da zato država ulaže u kontribuciju za „Horajzn Jurop“ projekte, i da naši naučnici i kompanije, koje se bave istraživanjem i razvojem, imaju podjednaku šansu kao i evropski instituti da se bave naukom, da budu u nekim medjunarodnim konzorcijumima i budu „kreatori na globalnom nivou“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar